BRISEL: OD STALNOG DOPISNIKA


VANREDNI samit šefova država ili vlada zemalja članica završen je u Briselu bez dogovora ključnih aktera na evropskoj političkoj sceni u vezi s imenom naslednika Žan-Kloda Junkera na mestu predsednika Evropske komisije.

Tako je neslaganje iskazano između francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačke kancelarke Angele Merkel u poslednje vreme tokom predizborne kampanje, još više došlo do izražaja posle evropskih izbora.

I Merkelova i Makron su čvrsto ušančeni u svojim stavovima. Nemačka kancelarka zdušno brani kandidaturu svog Bavarca Manfreda Vebera, ističući da je ova opcija prirodna i jasna. Makron, sa svojom strujom kao arbitar za većinu u parlamentu, međutim, ističe da je protiv bilo kakvog automatizma i zahteva krediblinu ličnost, sposobnu da izgradi novu dinamiku koja će odgovarati predstojećim projektima.

PROČITAJTE JOŠ - Cenkanje u Briselu

- Želim da se ujedinimo. Ako svako ostane čvrsto pri nekim imenima, bićemo blokirani - rekao je Makron posle neuspešnog usaglašavanja stavova sa nemačkom kancelarkom.

Iz delegacije Francuske u Briselu se čulo da Makron ne insistira na tome da Francuz bude na liderskoj poziciji, ali da je važno da on govori francuski kako bi se izrazila jezička raznolikost Evrope.

DVE ŽENE I DVA MUŠKARCA Francuski predsednik je izjavio da se on zalaže da Evropsku uniju u narednih pet godina predvode dve žene i dva muškarca jer mu je važno da postoji rodna ravnopravnost, ali nije želeo da navede imena svojih favorita za te pozicije. - Za mene je ključno da ljudi na najosetljivijim pozicijama dele naš projekat i da budu najharizmatičniji, najkreativniji i najkompetentniji - rekao je Makron.

- Mišel Barnije nije nužno kandidat koga podržava Francuska. Ne nameravamo da imenujemo Francuza. Ali oni moraju da govore francuski - rekao je neimenovan francuski zvaničnik.

Izvori bliski vanrednom samitu ističu da su i Makron i Merkelova odlučni da istraju u svojim stavovima, i po cenu da dalje pokvare odnose. Makron tu, donekle, nastupa s komotnije pozicije, jer Merkelovoj uskoro ističe mandat.

Ipak, nikada ne treba potceniti snagu Berlina.

Namera je da se dogovor postigne već do sledećeg redovnog samita koji će biti održan 20. i 21. juna, da se ne bi doveo u pitanje kalendar događaja oko imenovanja koji slede na vrhu različitih evropskih institucija. Situacija je, međutim, takva da je teško davati optimističke procene u tom pravcu.

Da nevolja bude veća, sukcesivno do kraja godine moraju da se nađu i zamene za predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska, Evropskog parlamenta Antonija Tajanija, predsednika Evropske centralne banke Marija Dragija ili, na primer, šefice evropske diplomatije Federike Mogerini koja je, ujedno, bila i glavni pregovarač za kosovsko pitanje.

PROČITAJTE JOŠ - Liberali najpoželjnija "udavača" u parlamentu


Četiri imena su, kao što je poznato, trenutno u opticaju.

To su, uz Vebera, socijalista Holanđanin Frans Timermans, liberalna Dankinja Margret Vestager i Makronov izbor Francuz Mišel Barnije.

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je upozorio da međuinstitucionalni konflikt nikome nije u interesu. Zasada, međutim, niko ne popušta, a jedno od rešenja moglo bi da bude da se ova imena "promešaju" na najvišim funkcijama.