IZJAVA gradonačelnika bavarskog gradića Grafenvoeha, u kome se nalazi jedna od najvećih baza američke vojske u Evropi, Edgara Knobloha, da ne veruje da će predsednik SAD Donald Tramp povući američke vojnike iz Nemačke, poslednja je u nizu nemačkih reakcija na sve češće pretnje glavnokomandujućeg SAD da će iseliti baze iz ove savezničke zemlje.

No, nedavno je Vašington ponovo zapretio povlačenjem dela trupa zbog sukoba sa zvaničnim Berlinom oko izdvajanja za odbranu. Tramp je najpre upozoravao Nemačku da bi trebalo da daje dva odsto bruto domaćeg proizvoda za potrebe odbrane, a sada planira da svoje vojnike preseli u Poljsku, koja već izdvaja željeni procenat, a važi i za zemlju oduševljenu Trampom i njegovom politikom.

Nemačka kancelarka Angela Merkel smatra da je boravak američkih vojnika u Nemačkoj u interesu Berlina, pa su vlasti povećale rashode za odbranu do 2024. godine do 1,5 odsto.

PROČITAJTE JOŠ - EKONOMSKI RAT NA POMOLU: Tramp poziva američke kompanije da napuste Kinu

- Postoje dobri razlozi za raspoređivanje vojnika SAD u Nemačkoj, i mi treba da preduzmemo napore da Bundesver bude još efikasniji - rekla je Merkelova, komentarišući pretnju američkog ambasadora u Berlinu, Ričarda Grenela da će se vojnici preseliti iz Nemačke u Poljsku.

Prisustvo američkih vojnika u Nemačkoj nasleđe je savezničke okupacije od 1945. do 1955. godine. Glavni štab američkih garnizona u Evropi je u Vizbadenu, a marinaca u gradiću Beblingenu na jugozapadu zemlje. Glavne vazuhoplovne baze su u Ramštajnu i Špangdalemu. U Štutgartu je komanda američke vojske u Evropi (EUCOM) i odakle SAD koordiniše svojim snagama u 51 - uglavnom evropskoj državi. Odatle se komanduje pešadijom, marincima i vazduhoplovstom vojske SAD.

Nemačka je od Drugog svetskog rata evropska zemlja sa najviše američkih vojnika, a jedino je u Japanu stacionirano više van SAD. Trenutno ih je u zemlji 38.600, a uz njih je i 17.000 civilnih radnika, a još 12.000 nemačkih državljana radi na poslovima povezanim sa američkom vojskom. U Nemačkoj se nalazi pet od sedam američkih garnizona u Evropi, dok je po jedan u Italiji i Belgiji.

Ako Tramp, ipak, ostvari svoju najavu, to bi moglo ne samo da se negativno odrazi na odnose Berlina i Vašingtona, već i da prekroji američku vojnu prisutnost u Evropi posle Drugog svetskog rata.

MILIONI OD PORESKIH OBVEZNIKA

PORESKI obveznici u Nemačkoj daju na stotine miliona evra za održavanje američkih vojnih baza na teritoriji svoje zemlje. U proteklih sedam godina iskeširali su Amerikancima 243 miliona evra, kako se precizira u odgovoru vlade kancelarke Angele Merkel, na pitanje poslanika Levice. Dodatnih 480 miliona evra uloženo je u građevinske projekte povezane sa planovima NATO, ali se uglavnom ticalo američkih baza.