U Stokholmu se ponovo diskutuje o mogućem ulasku Švedske u NATO. Ta zemlja je već više od dva veka vojno neutralna, ali se poslednjih godina zbog „agresivne Rusije“ pokreće pitanje priključivanju Alijansi. Ovog puta napravljen je i korak dalje — u Parlamentu je razrađen nacrt zakona o priključivanju zemlje NATO-u.

U nacrtu zakona, koji je izradila poslanica Umerene koalicione partije Švedske Borijani Oberg, navodi se da bi švedske vlasti trebalo „što pre“ da podnesu zahtev za članstvo u NATO-u, zbog pogoršanja regionalne bezbednosti i ruskog „agresivnog ponašanja“ prema nekim njenim susedima.

Poslanica je pozvala Stokholm da se „ne bavi analizom posledica“ ulaska u NATO, nego da prosto pristupi Alijansi „dok ne bude prekasno“, jer će, po njenom mišljenju, samo to omogućiti Stokholmu da dobije vojnu pomoć od NATO-a u slučaju hipotetičkog sukoba sa Rusijom.

PROČITAJTE JOŠ - Hoće li se američke baze pojaviti i u Švedskoj, pred kapijom Peterburga

ŠTA KAŽU GRAĐANI

Ruski eksperti, međutim, smatraju da Švedskoj odgovara da ostane van zapadnog vojnog bloka i da izjave o „ruskoj pretnji“ još uvek neće odvesti zemlju u Alijansu.

„Diskusije o tome da li bi Švedska trebalo da se pridruži NATO-u traju već odavno. Većina švedskih političara je proatlantski orjentisana. Ali, istovremeno, švedski atlantisti nisu nužno pristalice članstva u NATO-u, pa tradicionalna švedska neutralnost, koja postoji od 19. veka, još uvek ima veoma velike šanse da se očuva. Pored toga, švedsko stanovništvo nije željno da se njihova država pridruži Severnoatlantskom savezu“, rekao je za Sputnjik ruski politikolog Dmitrij Oficerov-Beljski.

Njegove reči potvrđuje i jedno prošlogodišnje istraživanje koje je pokazalo da samo 40 odsto Šveđana teži ka pridruživanju NATO-u, što je četiri odsto manje nego godinu pre. Istovremeno, većina protivnika članstva Švedske u bloku uverena je da će NATO u slučaju potrebe pomoći Stokholmu.

Politikolog ističe da ulazak Švedske u taj savez u bliskoj budućnosti ne treba očekivati.

„Ponekad se iz komentara švedskih političara i vojske može stvoriti utisak da se švedsko stanovništvo priprema za pridruživanje Alijansi, ali to nije tako — u skorije vreme ne može se govoriti ni o kakvom ulasku Švedske u taj Savez. Jedino što se može očekivati je da se saradnja između Švedske i NATO-a produbi“, kaže Beljski.

Moskva je više puta istakla da rastuća vojna moć Rusije nikome nije pretnja i da nema planove da taj potencijal koristi u ofanzivne, agresivne i osvajačke svrhe.

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je ranije izjavio je da je politika Alijanse usmerena na jačanje vojnog prisustva na istočnom krilu i da u tom kontekstu predstavnici Saveza „aktivno koriste mit o ruskoj pretnji“, posebno šireći vojnu saradnju sa Švedskom i Finskom. On je ranije izjavio da će Moskva odgovoriti, ukoliko Švedska i Finska uđu u NATO savez. On je istakao da bi to umanjilo globalnu bezbednost.

NAJBOLjI PARTNER ALIJANSE

Švedska, tradicionalno vojno neutralna zemlja, važi za jednog od najboljih partnera Alijanse od svih država koje nisu u članstvu i tesno sarađuje sa NATO-om u međunarodnim operacijama. Deo je programa „Partnerstvo za mir“ od njegovog samog osnivanja (1994. godine), redovno održava vojne vežbe sa NATO-om, a učestvovala je i u mnogim značajnim NATO misijama, od Avganistana, do Bosne i i Kosova.

Pojedini ruski eksperti ističu da Švedska, iako se često doživljava kao vojno neutralna država, to zapravo nije. Pored aktivne saradnje sa Alijansom, Švedska, zajedno sa Finskom, ima status zemlje domaćina NATO-a, koji je dobila na samitu u Velsu u septembru 2014. godine, a koji dopušta raspoređivanje snaga za brzo delovanje NATO-a na njihovoj teritoriji, a takođe i tranzit NATO snaga preko njihove zemlje.

Smatra se da je za Švedsku korisno da bude van NATO saveza, ne samo u pogledu bezbednosti, već i zato što zbog svog statusa dobija dividende. Zbog svog geografskog položaja, Švedska je važno saobraćajno čvorište, kroz koje prolaze NATO komunikacije. U slučaju da je potrebno prebaciti borbene jedinice, grupe i vojnu opremu sa juga ka severu i obrnuto — ti putevi idu kroz Švedsku, a s obzirom da nije članica NATO pakta, Alijansa mora da plati korišćenje tih transportnih koridora.

Povod za ovaj predlog zakona, po rečima Obergove, je činjenica da je poslednjih godina neizvesnost u svetu povećana, a nivo regionalne bezbednosti značajno opao.

Švedska poslanica ističe „agresivno ponašanje“ Rusije prema nekim svojim susedima, a posebno prema Ukrajini. Ona ukazuje na to da ta „agresija“, koja, navodno, traje već nekoliko godina, pokazuje poziciju Rusije, a istovremeno jasno daje do znanja i kakve negativne posledice ima nepriključivanje NATO-u, ako postoje samo tesni saveznički odnosi.

Takav stav obrazlaže konstatacijom da tokom sukoba u Donbasu Kijev nije mogao da računa da će druge države „učiniti nešto više od opšteg iskazivanja empatije“ (uključujući političke i ekonomske sankcije protiv Moskve), jer NATO ne pruža vojnu pomoć zemljama van Alijanse.

„Isto će biti i sa Švedskom u slučaju napada na nas“, istakla je Obergova, tražeći od Riksdaga, švedskog Parlamenta, da podrži ideju o priključivanju Severnoatalnskom bloku.



rs.sputniknews.com