BROJ blokiranih računa poslovnih subjekata u BiH u odnosu na kraj 2016. godine skočio je za zabrinjavajućih 103 posto! Među poslovnim subjektima čiji su računi blokirani su privredna preduzeća, zdravstvene organizacije, subjekti koji se bave uslužnim delatnostima, te razne agencije, zadruge i udruženja, podaci su Centralne banke BiH.

Tačnije, u BiH su trenutno blokirana 75.253 računa poslovnih subjekata, pri čemu 64.094 firme imaju blokiran bar jedan račun. Na spisku blokiranih računa nalaze se i 54 koja pripadaju političkim strankama, dok je u bankama blokirane račune imalo 28 stranaka i jedna koalicija.

PROČITAJTE JOŠ - BiH u 2018. godinu ulazi bez usvojenog budžeta

- Mislim da je tu mnogo računa koji pripadaju udruženjima građana. Činjenica je da imamo i mnogo političkih stranaka. Neobično bi bilo da ih ima "samo" 60 a da je blokirano 54. Ovo i ne čudi s obzirom na to da imamo i mnoštvo "kombi" stranaka. U BiH je lakše organizovati stranku nego firmu, tako da ovo i ne treba da čudi. Imamo i paradoks da se povećava broj zaposlenih a raste broj blokiranih računa. To znači da raste broj zaposlenih u javnoj upravi, a da se izgleda "gleda kroz prste" velikim dužnicima koji bi trebalo da budu blokirani - izjavio je član Udruženja ekonomista RS Miloš Grujić.

Najnovija analiza Centralne banke pokazatelj je koliko je teško stanje poslovnog okruženja i poslovne klime u Srpskoj, odnosno BiH.

- Te firme koje imaju blokirane račune ne predstavljaju problem samo sebi nego i svim onima u lancu sa kojima rade. Mnogi od tih računa, nažalost, nikada neće biti odblokirani i te firme uopšte više ne rade. Ne mogu da pokrenu ni stečajni postupak jer je to poprilično skupo. U odnosu na region mi smo lošiji ako uzmemo u obzir broj registrovanih firmi u odnosu na broj blokiranih računa - rekao je ekonomista Predrag Duduković.


PROČITAJTE JOŠ - Privreda na kolenima, a novac na knjižicama


SMANjITI NAMETE

KAKO bi se situacija popravila neophodno je više pretpostavki a to su, prema rečima Predraga Dudukovića, bolja politička situacija, smanjenje rasterećenja privrede stopom poreza i doprinosa i ukidanje ili smanjenje određenih parafiskalnih nameta kojih ima preko 200, a na nivou RS preko 300. Takođe, dodaje on, potrebno je smanjiti administrativne barijere i pojednostaviti proceduru u poslovanju.