SVETI Nikola naspram Budve, jedno od dva malo veća ostrva u južnom Jadranu, biće napadnuto - betonom. Uprkos ogromnoj želji meštana, ali i turista, da se ovaj dragulj prirode sačuva za dnevni odmor kupača, poklonika čiste vode, vazduha i tišine.

Na nameru vlade da valorizuje ostrvo, kroz plan o gradnji u priobalnom pojasu, Budvani su odgovorili peticijom na kojoj je oko 5.000 potpisa i zatraženo je da "svetac" ne menja oreol kojim ga je udesila majka priroda. No, plan je "prošao" u crnogorskom parlamentu, a o peticiji nije bilo ni reči. Bila je, naprosto, skrajnuta. Kako planski dokumenti kazuju na najatraktivnijem delu ostrva biće sagrađen hotel sa oko 500 kreveta i marina sa pedeset vezova.

U starom budvanskom gradu, čiji su stanovnici vekovima odmarali sa svojim gostima na Školju, kakvo je drugo ime ostrva, ali i drugde duž rivijere, uzalud javno pitaju: kakva je to demokratska vlast, koja sebe tako uveliko zove, a koja uopšte ne poštuje volju građana. Niti mišljenja opštinskih vlasti.

Pročitajte još - KOMENTAR: Spiskovi

Znaju i odgovor, koji istina ne stiže sa zvaničnih adresa, a koji otprilike glasi: u Crnoj Gori su centralizovane mnogobrojne oblasti, pa i te kako i urbanizam i razvoj turizma. Tako da bi vlada, dakle uži krug ljudi, odlučivao o vitalnim pitanjima, kako bi pronalazio investitore iz inostranstva, često one s kojima su u prijateljskim odnosima, tako što će udovoljavati njihovim željama za profitom.

Sve kako se ne radi u razvijenim evropskim zemljama, u čije društvo crnogorska vlada i državni vrh deklarativno hrle, gde se stanovnici gradova, sela i opština i te kako pitaju ša će se i kako graditi u njihovom dvorištu. Odnosno: kako čuvati i sačuvati ono što je priroda oblikovala na najlepši način.