ŽELEZNIČKI saobraćaj između Crne Gore i Srbije već tri dana je u prekidu, a kako su kazali iz Železničkog prevoza Crne Gore tačan uzrok se još uvek ne zna, već tu informaciju očekuju od kolega iz Srbije. Kako su dodali, prema zasad nepotvrđenim informacijama, do višednevnog prekida saobraćaja na pruzi Beograd - Bar, došlo je zbog zamašćenja pruge na spornoj deonici, pa se putnici od Užica do Bijelog Polja prevoze autobusima. Međutim, ovo je samo jedan u nizu problema sa kojima se putnici susreću kada je reč o železničkom prevozu. Neretko se dešava da dođe do kvarova zbog kojih se putovanja oduže, a vozovi kasne. Sve to događa se uprkos tome što država već deceniju “sipa” milione evra u železnicu, koja konstantno beleži gubitke.

Prema podacima NVO “Centar za železnička istraživanja”, samo u oktobru vozovi koji su saobraćali na relaciji Crna Gora - Srbija su u proseku kasnili 17,5 minuta. Od toga se, prema istim podacima, na teret Železnice Srbije stavlja 11 minuta, dok je 6,5 odgovornost crnogorskog prevoznika.


PROČITAJTE JOŠ:
SLUČAJ “DRŽAVNI UDAR”: Branka Milić iz suda pobegla u ambasadu Srbije u Podgorici

- Uzimajući u obzir odstojanje koje prođu vozovi u Crnoj Gori, jasno je da se ne možemo pohvaliti. U odnosu na dužinu crnogorske pruge, veća kašnjenja su zabeležena kod nas - kazao je osnivač te NVO Milisav Dragojević, za “Novosti”.

On je dodao i da je u prvih devet meseci tekuće godine svaki voz u proseku kasnio čak 17 minuta. Prema rečima Dragojevića, odgovornost za kašnjenja u najvećoj meri otpada na Železničku infrastrukturu i to 60 odsto, na Železnički prevoz se odnosi odgovornost od 15 odsto, neuklanjanje kvarova na vreme utiče na kašnjenje vozova u 10 odsto slučajeva, dok odgovornost za kašnjenje u procentu od 16 odsto snosi granična služba - carine i policije.

- Glavni uzrok za ovakvo stanje u železničkom prevozu jeste infrastruktura - smatra Dragojević. - Situacija je ista i kod nas i u Srbiji. Rekonstrukciju pruge neophodno je raditi svakih 20 godina, što nije bio slučaj. Najvažnije u svemu tome je što posledice snose putnici, plate kartu, očekuju da će stići do željene destinacije na vreme, ali se to retko desi.

Milisav Dragojević

Kada je reč o bezbednosti, on veruje da je situacija sada bolja u odnosu na neki ranije period, kada su se, prema njegovim rečima, propisi potpuno ignorisali. Kako tvrdi, sada su otpravnici vozova, mašinovođe i druga lica koja učestvuju u železničkom saobraćaju mnogo oprezniji i vode više računa.

Sporan momenat u poslovanju železnice je, prema njegovim tvrdnjama i to što je nekada jedinstveno preduzeće Železnica Crne Gore podeljeno na četiri preduzeća, pa svako od njih funkcioniše za sebe i vodi različitu politiku. U takvim okolnostima, kaže Dragojević, nijedna od njih ne vodi brigu o tome šta se dešava u drugoj, izdaci su uvećani za četiri puta, država idvaja velike svote novca kako bi pomogla železničke kompanije, a niko ne kontroliše ta sredstva.


ULOŽENI MILIONI

SAMO za dva železnička preduzeća u proteklih deset godina građani su kroz državni budžet uložili čitavih 242,1 milion. Vlada je u železničkim preduzećima izvršila dokapitalizacije po osnovu dugova u ukupnom iznosu od 153,9 miliona, dok je po osnovu subvencija za održavanje železničke infrastrukture i prevoza uložila još najmanje 88,2 miliona evra. Osim toga, rebalans budžeta Vlada je usvojila krajem prošle godine kako bi se pokrili dugovi Železničkog prevoza i Montenegro erlajnza u ukupnom iznosu od 6,5 miliona.


PROČITAJTE JOŠ:
Pista za NATO u Nikšiću?

POSLOVANjE ČETIRI PREDUZEĆA

KADA je reč o poslovanju četiri preduzeća železnice, prema finansijskim izveštajima sa Montenegroberze, većina je ostvarila lošiji rezultat nego 2017. Bilans uspeha popravila je samo Železnička infrastruktura. Ostala tri preduzeća poslovala su sa minusom - AD Montekargo za prvih devet meseci izgubio je čak 1,43 miliona evra, Održavanje železničkih voznih sredstava i Železnički prevoz su treći kvartal završili sa minusom od 519 miliona, odnosno 935.400 evra.