SKOPLjE

OD STALNOG DOPISNIKA


Na obeležavanju 20. godišnjice agresije NATO pakta na SR Jugoslaviju, Srbiju i Crnu Goru, u Centru Spona u Skoplju, sinoć su izaslanik Ministarstva odbrane Republike Srbije u Severnoj Makedoniji (RSM), potpukovnik Aleksandar Kračković i istoričar Miloš Stojković, rečju i slikom dokumentovano podsetili na istorijske tragove bestijalnog napada najrazvijenijih zemalja Zapada čije posledice u produženom zločinu još uvek traju.


Pročitajte još: "NOVOSTI" SA SUPRUGOM HEROJA SA PAŠTRIKA: Dao bi i poslednju kap krvi za otadžbinu


Učesnike skupa u Sponi, među kojima su bili i ambasador Srbije u Skoplju, Dušanka Divjak Tomić sa saradnicima, predstavnici srpskih asocijacija u RSM, privrednici, kulturni i javni radnici, novinari, retrospektivom događaja iz te tragične 1999. Stojković je iz ličnih iskustava emotivno podsetio na sva iskušenja srpskog naroda pod naletom NATO mašinerije.


Stradanja Srbije su mnogobrojna kroz istoriju, a izazovi njenoj bezbednosti uvek su bili brojni, zbog složenog položaja zemlje smeštene u srcu Balkana, gde se sreću „tektonske ploče“ Istoka i Zapada, ukazao je na početku obraćanja Kračković. Srbija je mnogo puta rušena i obnavljana, gubila ono najdragocenije, svoju mladost, materijalne i kulturne vrednosti koje je mukotrpno izgradila.


Pročitajte još: DEMINER VOJSKE SRJ: Još se borim protiv bombi


Podsetivši na početak NATO bombardovanja pre dve decenije, Kračković je ukazao da je za „Srbiju to bio opšteodbrambeni rat u kome je svaki građanin našao ulogu i mesto kako bi zaštitio ne „režim“ već kućni prag i svoje najbliže“. Niko se nije štedeo da, onim što zna i može, doprinese odbrani otadžbine. Građani Srbije, za koje se smatra da su često i oko mnogih pitanja nesložni, složili su se oko jednog – braniti i odbraniti!

- Taj rat bio je takođe eksperimentalni i hibridni, kako je podsetio Kračković, svim sredstvima, kako je išao prema kraju, sve više je bio usmeren na civilne ciljeve i infrastrukturu. U njemu je stradalo 2 500 građana, ranjeno 12 500, od čega 79 dece. Uništeno je 25 000 objekata, 470 kilometara puteva, 44 mosta, 14 aerodroma, ali time se lista ne završava - nižu se škole, bolnice, vrtići… Na ciljeve u Srbiji je ispaljeno 1 300 krstarećih raketa i bačeno 37 000 bombi. Beograd, Niš, Novi Sad, Aleksinac, Surdulica, Kuršumlija, ali i gotovo sva ostala naselja, bili su stratišta na kojima su pripadnici OS i građani izgubili živote. Od prvih linija odbrane, neba iznad Srbije, Košara, do ambasade Kine, ciljevi su birani na način da se unište resursi odbrane i moral stanovništva.



Sukobi su završeni sporazumima i diplomatijom, onom istom diplomatijom kojom su četiri meseca pre toga u Rambujeu Jugoslaviji postavljeni ponižavajući uslovi. Kao i uvek tamo gde je trebalo da budu i sprečeni.


Dvadeset godina nakon bombardovanja Srbije, kako je ukazano i na obeležavanju tog tragičnog datuma u Sponi, problem sa Kosovom i Metohijom nije rešen. Ponovo su na sceni nesuglasice, animoziteti, ograničavanje ili zabrane prometa roba i ljudi, politički stavovi koje je nemoguće približiti. Danas, nakon dvadeset godina stabilnost i mir na Balkanu ne izgledaju mnogo bliži nego pre bombardovanja, ocenio je Kračković.


Jedina razlika je ogroman broj izbeglica, ogromna materijalna razaranja i veće nepoverenje između naroda. Konačan sud o ulozi jugoslovenske vojske i srpskog naroda u građanskim ratovima daće istorija, nade su, u razumnom roku. Srbija je među prvima pružila ruku pomirenja i izrazila žaljenje za nevine civilne žrtve na svim teritorijama gde su se odvijali sukobi tokom građanskog rata usled raspada SFRJ, ali takođe očekuje izvinjenja i više pravde zbog zločina nad srpskim narodom, nevinim žrtvama, zbog proterivanja stanovništva i uništavanja materijalnih dobara.

Srbija poštuje svoje stradale, danas ih se sa pijetetom seća i uvek će se sećati.


- Poštujemo i tuđe žrtve i među prvima smo pružili ruku pomirenja svim akterima u regionu. Posebnu poštu odajemo pripadnicima oružanih snaga koji su svojom hrabrošću, kreativnošću i postojanošću sačuvali tradicionalne vrednosti srpske vojske u odbrani zemlje. Srbija danas nastoji da svoje oružane snage uvrsti u red modernih, savremenih oružanih sila u svetu, dobro obučenih i opremljenih. Vojna neutralnost Srbije je opredeljenje koje je ishod teških iskustava sa kojima je bila suočena država Srbija i njen narod krajem 20. veka i koja u nestabilnim međunarodnim okolnostima treba da obezbedi saradnju, kako sa državama u regionu, tako i na širem međunarodnom planu. Neprijatelje ne želimo, a prijatelje pažljivo biramo i sa zadovoljstvom konstatujemo da ih imamo sve više, ne samo u Evropi, već i na drugim kontinentima, zaključio je Kračković.