Predsednik Crne Gore Milo Đukanović izjavio je na prjemu povodom 13. jula Dana državnosti u prestonom Cetinju su dva trinaesta jula – onaj iz 1878. u Berlinu, i ustanički 1941. godine svojim značenjem, rezultatima, vrednostima i svevremenim porukama usmerili tok savremene crnogorske istorije.


- Zahvaljujući tim istorijskim međašima, i pregnućima današnjihg generacija, Crna Gora je opet nezavisna, međunarodno priznata država, stabilna multinacionalna zajednica, ekonomski održiva i prosperitetna, pouzdan sused i važan faktor regionalne stabilnosti, uvažena članica NATO i zemlja kandidat u poodmaklom pregovaračkom procesu za članstvo u EU, kazao je Đukanović.


Predsednik CG se osvrnuo i na referendumski 21. maj 2006.godine ističući da je „većinskom voljom građana Crne Gore“ obnovljena država demokratskim putem.

PROČITAJTE JOŠ: Đukanović: Obnovićemo Crnogorsku crkvu po bilo koju cenu


- Evropski i evroatlanski kurs našeg državnog i društvenog života koji smo odabrali, matična je odrednica državne politike nove Crne Gore. U ovim datumima sjedinjeno je naše državotvorno nasleđe i moderne, emancipatorske težnje, s jasnom vizijom pripadnosti evropskom sistemu vrednosti. Za veoma kratko vreme preskočili smo vekove lutanja po balkanskim stranputicama. Mi sa Balkana moramo pokazati Evropi da je politika proširenja njena najbolja politika. Učinićemo to najubedljivije sprovođenjem reformi, izgradnjom institucija i jačanjem vladavine prava, kao i ljudskih prava i sloboda po evropskim merilima. Pretpostavka za to je učvršćivanje regionalne stabilnosti i bolje međusobno infrastrukturno povezivanje, dodao je Đukanović – Mi smo davno prošli istorijsku raskrsnicu. Evropeizacija crnogorskog društva je naš ključni cilj i stalni zdatak. Savremena Crna Gora već živi svoj evropski život, s realnim optimizmom zagledana u svoju evropsku budućnost.


BEZ PREDSTAVNIKA SRBA


Prijemu na Cetinju su prisustvovali predstavnici političkog, naučnog, kulturnog, privrednog i sportskog života Crne Gore, narodni heroji i prethodni najviši državni funkcioneri, kao i predstavnici diplomatskog kora i visoki zvaničnici međunarodnih organizacija i institucija. Ni ovog puta nije bilo političkih predstavnika srpskog naroda u Crnoj Gori, Srpskog nacionalnog saveta, Instituta za srpsku kulturu, Matice srpske -Društvo članova u Crnoj Gori, kao i Mitropolije crnogorsko-primorske.