Od ulaska u NATO Crna Gora je već sklopila dva velika ugovora o kupovini helikoptera i oklopnih vozila od ukupno 66 miliona evra, piše danas Dojče vele (DW) i dodaje da poput svojih suseda, povećava vojni budžet i sve češće šalje vojnike u misije širom sveta.

Podsećaju da je Crna Gora već dogovoriala kupovinu 67 oklopnih vozila od SAD, koja će koštati 36 miliona dolara.

"To je prva nabavka takvih vozila za crnogorsku vojsku u poslednjih 40 godina. Radi se o naslednicima popularnih hamera, koje pravi američka kompanija Oshkosh. Prvi kontigent stiže naredne godine i Crna Gora će biti prva u Evropi koja će ih imati u svojim vojnim snagama, a kupiće ih iz kredita", navodi DW.

PROČITAJTE JOŠ - Čistka u Vojsci Crne Gore pred sudom: Srbi u stroju nepoželjni!

Iz crnogorskog Ministarstva odbrane za taj mediji kažu da ta lako-oklopna patrolna vozila predstavljaju značajan iskorak u modernizaciji Vojske Crne Gore.

"S njima će naše kopnene snage dostići neophodnu sposobnost razmeštaja, manevra, mobilnosti i zaštite, a time i zahtevani nivo kompatibilnosti sa savezničkim zemljama u NATO i partnerskim državama“, kazali su iz tog resora.

DW konstatuje da je to već druga velika vojna nabavka od ulaska Crne Gore u NATO.
Prošle godine, dodaju, stigla su tri helikoptera koja su za 30 miliona dolara kupljena iz Kanade.

Ne treba, kažu, podsećati da su ovolike nabavke ranije bile nezamislive za crnogorsku vojsku, čija je percepcija u dobrom delu javnosti bila da je brojčano mala i slabo opremljena da odgovori izazovima 21. veka. Iz Ministarstva odbrane kažu da su, zahvaljujući tim helikopterima, pojačali sposobnosti za transport trupa, vazdušnu podršku jedinicama, medicinsku evakuaciju i traganje i spasavanje, kao i za pomoć stanovništvu u slučaju prirodnih nepogoda.

Podsećaju i da je od ulaska u NATO, Crna Gora za opremanje vojske već platila oko 20 miliona evra, a narednih godina će još najmanje 46.

Ali, to nije sve, piše DW i dodaje da iz Ministarstva kažu da su u poslednje dve godine dobili brojne donacije od SAD u vidu razne komunikacione, medicinske i druge opreme, dok je Nemačka donirala šest oklopnih patrolnih vozila Mercedes Benc. Najvrednija donacija, prema DW, tek se čeka, a to je radar velikog dometa, pomoću kojeg će Crna Gora moći sama da nadzire svoj vazdušni prostor. Trenutno, nebo Crne Gore štite i njime patroliraju borbeni avioni NATO-članica Italije i Grčke".

„Navedeni radar je prilagođen NATO-sistemima kontrole i povezivanja. Očekujemo da bude instaliran do 2021. godine“, saopštili su iz Ministarstva.

Amerikanci, osim što im prodaju oružje i doniraju opremu svojim saveznicima na Balkanu.

Tako je, piše DW, nedavno portal Balkanska bezbednosna mreža objavio da su SAD odobrile 110 miliona dolara pomoći za četiri zemlje Zapadnog Balkana za nabavku naoružanja, a u okviru programa koji za cilj ima zamenu borbenih sistema iz perioda Sovjetskog Saveza naoružanjem zapadnog porekla. Tako će, kažu, Pentagon platiti nabavku borbenih vozila za Vojsku Hrvatske i Armiju Severne Makedonije, i helikoptera za Oružane snage Bosne i Hercegovine i Albanije.

Ipak, ukazuju, ulaganje u modernizaciju Vojske Crne Gore je minorno u odnosu na to šta poslednjih godina rade susedne države.

Pozivajući se na medije i analtičare DW piše da oni govore o trci u naoružanju između Srbije i Hrvatske, koje ulažu na stotine miliona u nove avione, helikoptere i drugo naoružanje.

Srbija, primećuju, kupuje i besplatno dobija dosta naoružanja iz Rusije, dok Hrvatska planira kupovinu borbenih aviona od SAD.

„Modernizacija Vojske Crne Gore nije rezultat samo potrebe ispunjavanja NATO-ciljeva već je to, pre svega, u skladu s nacionalnim interesima. Odluke o naoružavanju donose se pažljivom analizom, kako realnih potreba, tako i savremenih bezbednosnih izazova“, navode iz Ministarstva.

Od ulaska u NATO vojni budžet Crne Gore prilično raste, a i nastaviće, sve dok se ne ispuni čuveni Trampov zahtev „da sve članice najmanje dva odsto BDP odvajaju za odbranu“.

Tako je budžet 2018. bio blizu 54 miliona evra, a ove godine već 61,6 miliona. I teško da naredne godinemože biti manji - samo još veći, piše DW.

Primećuju i da se brojno stanje Vojske Crne Gore nije se mnogo povećalo od ulaska u NATO.

Novina je, kažu, to da je od ove godine uvedeno dobrovoljno služenje vojnog roka, koji je Crna Gora ukinula pre petnaestak godina.

„Vojska je u poslednje tri godine, zbog podmlađivanja kadra, ostala bez većeg broja pripadnika. Iz sistema je izašlo oko 300 vojnika, a u isto vreme uniformu je zadužilo oko 270 momaka i devojaka. Vojska Crne Gore trenutno broji 2.368 vojnika“, poslednji je podatak Ministarstva odbrane.