NIJE sve u lepoti, važno je ono čime čovek zrači iznutra - uglavnom kažu - lepi ljudi... a onda će poludeti kad im iskoči bubuljica. Teroru lepote teško je odupreti se. Savršena lica gledaju nas s naslovnih strana, tela bez mane izazivaju na bilbordima, sa televizije se smeše sve same „prijatne pojave“.

Koliko je lepota u današnjem svetu zapravo važna, znaju svi prema kojima je priroda bila „manje darežljiva“. Ekstremne slučajeve gledamo u serijalu „Moja tajna“ (uskoro počinje treći ciklus) na Ti-El-Siju, koji prikazuje šta preživljavaju ljudi koji nikada ne bi mogli da se nađu na naslovnoj strani. Bilo da se bore sa psorijazom, grudima nejednake veličine, mnoštvom akni ili ožiljaka, viškom kože koja je ostala posle gubitka težine - svima su zajednički nedostatak samopouzdanja, nesigurnost, a nije isključena ni depresija.

U prevazilaženju problema pomaže im jedan od najpoznatijih britanskih psihoterapeuta, dr Linda Papadopulos. Mada je i sama lepotica (grčko-kiparskog porekla), Linda nam u ekskluzivnom intervjuu otkriva da je uspela da se stavi u kožu junaka serijala.

- Svi imamo nesigurnosti kad je u pitanju fizički izgled, bez obzira na to da li smo zabrinuti zbog bubuljice koja je iskočila baš dok se pripremamo za prvi sastanak ili je u pitanju ozbiljan problem. Junacima serijala nije lako - zbog lošeg mišljenja o sopstvenom telu, oni izbegavaju kontakt sa suprotnim polom, nekad i prijateljima, a neretko se plaše da potraže posao da se ne bi suočili s negativnim komentarima. Kad se sve to složi, neizbežno je da budu neraspoloženi, neki čak i depresivni.

* U svetu koji nas bombarduje savršenstvom, kako da budemo srećni ako nismo lepi?

- Tužno je što živimo u svetu u kom mediji slave samo jedan tip lepote, a ima ih mnogo. O lepoti razmišljam kao o cveću: neki od nas su karanfili, drugi ruže, treći narcisi. Takođe je važno da o telu ne razmišljamo isključivo estetski i da ga ne cenimo zbog onog kako izgleda, već šta može da uradi. Previše se bavimo time kako nam noge izgledaju na štiklama, umesto da o njima razmišljamo kao o funkcionalnom delu tela koji nam omogućava da uživamo dok šetamo sa decom. Pogrešno je da osećaj lične vrednosti baziramo na izgledu. Ako razmišljate o ljudima kojima se divite, Mandeli, Ajnštajnu, Mohamedu Aliju ili Mariji Kiri, sigurno ne mislite da su fascinantni zato što imaju savršenu kožu ili figuru, već zbog svega onog što su uradili.

* Kako se odupreti industriji lepote koja nas tera da se osetimo loše kako bismo kupili njihove proizvode?

- Kada su Sindi Kraford pitali na koga bi želela da liči, rekla je: „Na Sindi Kraford“, aludirajući na fotošop koji od svakoga može da napravi savršenstvo. Realnost je da čak ni devojka sa naslovnice ne izgleda tako u stvarnom životu. Da se razumemo, ja uživam u magazinima o lepoti, ali ih doživljavam isto kao i bajke koje čitam ćerki. Znam da nisu stvarni. Pa tako, kad vidite 25-godišnjakinju koja reklamira kremu protiv bora ili ženu s veštačkim trepavicama koja pokušava da proda maskaru, shvatićete da tu nešto ne štima, zar ne? Prodali su nam priču da je život odličan pod uslovom da imamo pravu haljinu ili nijansu karmina. Poverovali smo u mit da ako nismo savršeni, ne možemo da budemo srećni. Mislimo da žena treba da izgleda kao Džesika Rebit. I onda, dok stojimo ispred ogledala, umesto da kažemo - volim svoje oči, članke, ramena - uporno lovimo mane.

* Osim opsednutosti izgledom, šta je još problem modernog čoveka?

- Ideja da treba da živimo savršene živote, čemu su mnogo doprinele društvene mreže. Atmosfera je takva da maltene treba da izdajemo saopštenje o tome šta svakodnevno radimo. Evo, ovako izgleda moj odmor, pogledajte šta sam večerala, a tek kakvu sam torbu kupila. A onda se poredimo sa drugim ljudima koji nam nude iste informacije o svom životu i u zavisnosti od njihove sposobnosti za samoreklamiranje, osećamo se bolje ili lošije.

* Znači, prihvatanje nesavršenosti je uslov za sreću?

- Da, ne postoji savršen izgled, ni savršena mama, psiholog, novinar. Treba da dopustite sebi da budete nesavršeni i da prihvatite da se ne odvija uvek sve kako ste planirali. Ne budite suviše strogi prema sebi ni kad pogrešite. Neprocenjiv je i značaj dobre socijalne podrške, bez obzira na to da li je tražite u porodici, prijateljima ili partneru. Mora da postoji balans između posla i privatnog života, a važno je i da budemo u dosluhu sa svojim, umesto nametnutim potrebama. Zato, sledeći put, kada nešto poželite, bilo da je u pitanju izgled, automobil ili muškarac, zapitajte se: zašto baš to hoću? Da li će me to zaista učiniti srećnim?

RIJALITI NIJE REALAN

KAO psiholog, Linda je učestvovala u snimanju prve sezone „Velikog Brata“. To je, otkriva, bilo nevino doba rijalitija.

- Učesnici nisu shvatali koliko su gledani zbog čega su bili prirodni. Odbila sam da radim narednu, drugu sezonu jer sam znala da će takmičari biti mnogi svesniji kamera, što će uticati na ponašanje. Nažalost, rijaliti žanr je danas sve samo ne realan. Ti programi privlače ekstremne ličnosti, bilo da su u pitanju ekstrovertni, introvertni, problematični. Rezultat je da rijalitiji više ne odražavaju stvarni život.