AKO bi se snimao nastavak serije "Srećni ljudi", Đina bi bila uspešna žena, hirurg, sa dvoje dece, psom i voljenim mužem. Novine su ovu moju izjavu redom prenosile i sve se pretvorilo u igru gluvih telefona. Zbog toga sam imala problema, jer su ljudi poverovali da sam hirurg u Kliničkom centru i prilazili mi sa željom da im dam zdravstvene savete - uz osmeh nam priča glumica Jugoslava Drašković.

Ulogom Đurđine Golubović u "Srećnim ljudima" stekla je veliku popularnost, a zatim nestala s glumačke scene. Ipak, ova darovita dama nastavila je da se druži s najmlađim članovima publike u pozorištu "Puž", gde igra već 23 godine. Pojavivši se u novom filmu Juga Radivojevića "Zona Zamfirova - drugi deo", dala je priliku i malo starijim gledaocima da uživaju u njenom liku i delu.

- Kad nešto ne tražiš, to te, ipak, snađe. Takav je moj slučaj sa ovom ulogom - kaže Draškovićeva, koja zbog obaveza u porodičnoj firmi nije ni pomišljala da zaigra u "Zoni". - Pristala sam na nagovor producenta, jer je dogovor od pre 10 godina da ću igrati u nastavku, ako se ikad bude snimao. Mada nije velika uloga, laska mi što tumačim lik Zonine majke.

* Da li ste imali posebne pripreme za ovu ulogu, s obzirom na to da više od dve decenije niste stali pred kamere?

- Za glumca je dovoljno da stigne ranije na mesto snimanja, obuče kostim, zna tekst i uživi se u atmosferu na setu. Imala sam osećaj kao da nikad nisam bila odsutna. Gluma je kao vožnja bicikla, jednom glumac - uvek glumac.

* Planirate li još novih projekata?

- Ne. Razmisliću ako bude zanimljivih ponuda. I oko ove male uloge se podigla velika prašina. S obzirom na to da sam u porodičnom poslu, teško mi je sve da uklopim.

* Napravili ste veliku pauzu u karijeri. Da li ste danas srećni zbog toga?

- Čovek se uvek pita da li je nešto mogao bolje da uradi, a glumačka karijera je pravo polje za ispitivanje. Kad te život ponese u jednom pravcu, ne radi to slučajno. Nisam fatalista, ali je možda ovako trebalo da bude. Ko zna šta me čeka sutra! Potenciranje glumačke karijere po svaku cenu donosi mnogo gorčine i neprospavanih noći. Glumcima nije lako i divim im se koliko energije troše na razvoj talenta i dobijanje uloga. Na ovim prostorima nedostaju glumački agenti, koji bi nudili usluge glumaca, kako oni ne bi trošili energiju na poznanstva i kafane. To bi našoj profesiji dalo potrebno dostojanstvo.

POZORIŠTE "PUŽ" JE MOJ DOM

* I DALjE ste aktivni u pozorištu "Puž". Koliko vam prija rad s decom?

- Otkad sam završila Akademiju umetnosti u Novom Sadu, moj prvi posao bio je u ovom pozorištu. Zahvaljujući Caci Aleksić i Branku Milićeviću, imam glumački kontinuitet i na tome sam im zahvalna. Ma koliko pozorišta menjala, "Puž" je uvek bio moj dom. Igranje za decu ne razlikuje se od glume za odrasle, osim činjenice da nema laganja.