VEĆ na školskim priredbama Dijana Čolović, novinarka Arena sporta, recitovala je i vodila program, pa je na nagovor mame Lidije upisala novinarski kurs, a potom se i odlučila da sreću okuša na konkursu za rad na televiziji. Tako je, kaže, sve počelo, a donelo joj je toliko toga - nova iskustva, mnoga poznanstva i prijateljstva za ceo život.

* U čemu je draž sportskog novinarstva?

- U tome što nikada nije monotono i dosadno, kao i u pozitivnoj atmosferi koja vlada u ovom poslu. Radno mesto, makar u mom slučaju, uvek je na nekoj drugoj lokaciji - putujemo, svaki čas smo u nekom drugačijem ambijentu i, što je najvažnije, dobro se zabavljamo. Budući da je reč o specifičnoj profesiji, verujem da ne postoji niko ko se bavi ovim poslom a da ne voli to što radi, pa samim tim u takvom okruženju ne može da bude loše.

* Svakodnevno prolazite i kroz stresne situacije, kako ih prevazilazite?

- Iskreno, još se čeličim. Veoma sam emotivna i kad god se dogodi neka takva situacija, prilično me dotakne i poremeti, ali onda su tu oni iskusniji od mene da mi daju savete kako da se izborim sa stresnim momentima. Verujem da ću s vremenom biti sve uspešnija u tome. U neku ruku i takvi trenuci su čar ovog posla - ukoliko iz njih izvučete pouku.

Pročitajte još - Đukić: Ja sam svoj, nisam "ušemljen"

* Kako reagujete na komentare da je sport "muški posao"?

- Ne smatram da je to neka strašna konstatacija - tu je da je opovrgnemo. Postoje žene koje sport vole i prate koliko i muškarci, ali moramo priznati da su oni brojniji i da su ga oduvek doživljavali na neki specifičan način. Međutim, kako su dame sve uključenije u ovaj posao, ti komentari postali su ređi i tako i treba da bude. Što se mene lično tiče, bilo je situacija kada sam osećala da je potrebno mnogo truda da bih pokazala i saradnicima i sagovornicima da zadatak mogu da obavim kvalitetno poput nekog kolege. Nadam se da sam uspela u tome.


* Kada ste rekli na uključenju posle utakmice treneru Partizana Miroslavu Đukiću: "Zahvaljujem se na saradnji...", a on odreagovao:"Je l' vi to mene smenjujete?", digla se velika prašina na društvenim mrežama. Šta se zaista dogodilo?

- Bila je to poslednja utakmica za ovu sezonu i na kraju razgovora osetila sam potrebu da gospodinu Đukiću zahvalim na saradnji tokom proteklih meseci, a on je po svemu sudeći to pogrešno shvatio, pa se i našalio: "Da li se ti to opraštaš od mene?". Tih dana su mediji brujali o njegovom odlasku i potencijalnim naslednicima na mestu šefa struke crno-belih, pa pretpostavljam da je razmišljajući o tome pomislio da se zahvaljujem aludirajući na kraj njegovog rada u Humskoj, što uopšte nije bio slučaj. Nismo imali prilike da razgovaramo po okončanju prenosa, sve se završilo obostranim smehom zbog njegovog komentara.

* Posle prenosa izbora za najboljeg igrača srpske lige koji ste vodili, u medijima su se pojavili komentari da ste pojavom zasenili ovaj događaj. Prija li vam epitet publike da ste jedna od najlepših sportskih voditeljki?

- Tako nešto ne može da ne prija, ali to nije ono čemu se najviše radujem kad čujem ili pročitam o sebi. U Srbiji je toliko lepih devojaka, da to nije ono što vas izdvaja od ostalih. Kada dobijem pozitivne kritike na račun svog rada i nečega što sam izgovorila, e tada baš budem ponosna. Dobar izgled u današnje vreme može čak i da se kupi, ali ne i ono čime zračite kada progovorite.

* Za koga vi navijate?

- Ako se jednog dana više ne budem bavila sportskim novinarstvom, reći ću vam. Do tada, iz poštovanja prema nadređenima, koji zahtevaju da nam objektivnost bude na prvom mestu, imate pravo samo da pretpostavljate.

* U živom programu neretko se dogode neplanirane stvari. Da li možete da nam otkrijete neku od anegdota?

- Na samom početku rada na Areni pratila sam utakmice Regionalne vaterpolo lige i uzimala izjave pre i posle svakog prenosa. Jednom prilikom na Banjici, u improvizovanom studiju, tokom razgovora sa tadašnjim trenerom Partizana Vladimirom Vujasinovićem neko od igrača je pogodio loptom barsku stolicu na kojoj sam sedela. Sreća je bila u tome da nisam pala, ali sam morala da iskomentarišem to u programu, jer je bilo jasno da se nešto dogodilo. Sa fudbalskih utakmica nemam anegdotu sličnu toj, još me nisu gađali (smeh).

* Vidite li sebe još negde osim u sportu, imate li želju da radite nešto drugo?

- Volela bih da jednog dana dobijem priliku da radim neko (sportsko) nedeljno popodne. To je format u kom bih mogla da zamislim sebe.


VEČITI DERBI JE NAJBOLjI TRENING

* KOJE iskustvo vam je do sada najviše pomoglo da na pravi način doživite posao sportskog reportera?

- Od svih prenosa u kojima sam učestvovala izdvojila bih fudbalski večiti derbi. To su utakmice koje se realizuju na potpuno drugačiji način od ostalih, sa ogromnom ekipom, mnogo uključenja, različitih zadataka i u specifičnoj atmosferi.