SLAVNI škotski rok bend “Teksas”, koji je prodao više od 40 miliona albuma širom sveta, održaće u subotu 29. septembra u novobeogradskoj Hali sportova “Ranko Žeravica” svoj prvi koncert u Srbiji. Pevačica, kompozitor i suosnivač “Teksasa” Šarlin Spiteri (50) za “Novosti” kaže da jedva čeka svirku u Beogradu, a našim čitaocima poručuje:

- Spremite se za zabavu!

Spiteri je rođena u Belšilu, kraj Glazgova, a njena porodica se onda preselila u Baloh, kod jezera Loh Lomond. Napustivši školu, Šarlin je radila kao frizerka i slušala “Kleš”, Raja Kudera, “Blondi”, Marvina Geja, Princa i Dajanu Ros. Krajem osamdesetih oformila je “Teksas”. Ime grupe izabrala je po filmu Vima Vendersa “Pariz Teksas” koji je obožavala, a još više je volela muziku iz njega koju je komponovao Kuder. Prvi nastup imali su u martu 1988. na Univerzitetu Dandi, a prvi album “Southside” objavili su iduće godine. Otvara ga pesma “I don’t want a lover” (“Ne želim ljubavnika”), njihov prvi hit, koji ih je predstavio svetu. Zasluženu slavu stekli su tek krajem devedesetih, a zaštitni znak su im i numere “Summer son”, “Say what you want”, “Black eyed boy”, “Inner smile”... Na pitanje da li joj smeta što “Teksas” gotovo svi vezuju za pesmu “I don’t want a lover”, Šarlin Spiteri za naš list odgovara:

- Ne, nikada neće dosaditi. To je bila prva pesma koju sam napisala pre skoro 30 godina. Postoje neka nevinost i svežina u njoj. Bila sam tako mlada, kao i moj bend, ali ta stvar poseduje energiju i širinu. I danas odlično zvuči kad je čujete. Svima u bendu nam je draga, ali mi nikada neće biti jasno zašto me ljudi stalno pitaju o čemu ona govori. Kad god vam autor kaže bukvalno o čemu se radi, on vam razveje snove. Zato nikad ne govorim o čemu je bilo koja moja pesma. Ona je o čemu god želite da bude. Ako hoćete, ona govori o ljubavnoj vezi, ili ako želite o nečemu drugom, ona je to.

Foto Facebook/Ella Moorcroft

* “Teksas” je 2005. rešio da pauzira, a vi ste se posvetili solo karijeri. U čemu više uživate?

- Pa ne bih bila u grupi da ne uživam. Nije me briga što sam slavna, da li me prepoznaju na ulici. Ne zanima me to, jedina stvar koja me zanima je moja grupa i da pravimo najbolju muziku koju možemo.


* “Jump on board”, deveti album “Teksasa”, objavili ste 2017?

- To je jedna pozitivna i optimistična ploča, hteli smo da razveselimo ljude, da zaborave na sve brige dok je slušaju. Mnogo sam više dala srce na dlanu i rekla stvari koje pre desetak godina nisam ni sanjala da bih mogla da kažem. U pesmama sam iskazala previše svojih slabosti. Svako ima slabosti, ali, kada ste mladi, krijete ih. Tek kad dođete u zrele godine, više vas ne zanima šta drugi kažu.


* Šta je za vas muzika?

- Može li se umetnost definisati? Suviše je teško. Muzika je suviše kompleksna da ima jednu definiciju i značenje. Mislim da je to pitanje koje ljudi postavljaju otkako je muzika nastala.


* Gde je nestala kvalitetna rok muzika?

- Ne slažem se sa vama da je nema više. Madona, Debi Hari, Krisi Hajnd i dalje prave odlične pesme. Ima i dobrih mladih bendova, recimo, veliki sam fan grupe “Arktik mankis”, mada njihov pevač Aleks Tarner nije znao ko sam, kada sam ga zamolila za autogram.


* Da možete, da li biste nešto promenili u karijeri?

- Ništa, apsolutno ništa. Greške su važne u životu. Samo treba pokušavati iznova i iznova. Ali, ako nemate životnu ambiciju, koja je svrha vašeg bivstvovanja? Mnogo je stvari koje nisam uradila, kada se osvrnem unazad. Ali, polako, uradiću ih u budućnosti.


PRVI PUT NEVESTA U 50.

U SLOBODNO vreme Šarlin voli da kuva, radi u bašti i, pomalo, lenčari. Iz dugogodišnje veze sa Ešlijem Hitom, glavnim urednikom magazina “Arena” ima ćerku Misti Kid (16). Pre tri sedmice udala se u Velsu za verenika, kuvara Brina Vilijamsa, sa kojim se zabavljala 11 godina. Upoznala ga je u londonskom restoranu “Kod Odet”, gde je Brin bio šef kuhinje. Na pitanje kakva je bila svadba, Šarlin nam uz osmeh odgovara:

- Neću vam reći jer je to, ipak, moja intima. Sve što mogu da kažem je da mi je život savršen.