PRE 20 i kusur godina kad je prvi put zakoračila na scenu Ateljea 212, Branka Šelić je u rukama držala kofer u kome je bilo spakovano čak 50 pozorišnih naslova odigranih u Somboru. Do danas je ostala verna teatru, iako joj igra na "daskama" nije bila najveća želja. Zapravo, na početku karijere maštala je o tome da snima filmove i sarađuje sa Goranom Markovićem. Kao što studenti medicine prilikom učenja o raznim bolestima često tvrde da u sebi prepoznaju simptome svake od njih, tako se, kaže, i glumac pronalazi u ulogama kojima se posveti.

I kao što je nekad u pozorištu tumačila "svoje tri" - Kate ("Kate Kapuralica"), Katu ("Fiškal Galantom") i Katarinu ("Ukroćena goropad"), tako je sada pred kamerama "oživela" Rumenku iz "Šifre Despot" (nedeljom na Pinku od 21.15), Radu ("Jutro će promeniti sve") i Ružu ("Senke nad Balkanom").


PROČITAJTE JOŠ: SEĆANjE NA NEŠU LEPTIRA: Njegov život je bio modra bajka (Foto / Video)

- Gluma je poput terapije, jer pruža priliku da se bavite sobom, često kroz veliku literaturu. Okupira vas, a um je u zaštićenom, divnom svetu. S druge strane mogu da prođu pored vas i svemirski brodovi, a da ih ne primetite - objašnjava Šelićeva, koju su u ovu profesiju uveli tetka kostimograf, i teča reditelj.

Zahvaljujući režiseru Dejanu Zečeviću postala je deo popularne serije Radoša Bajića "Šifra Despot".

- Borio se za to da baš ja budem Rumenka, jer osim što je verovao da mogu da je odigram, smatrao je da bih bila dobar partner Radoslavu Milenkoviću. Tako je Radoš, koga dotad nisam poznavala, odlučio da mi pruži šansu. Veoma sam im zahvalna na tom poverenju - kaže naša sagovornica.

* Koliko ste Rumenkin karakter zasnovali na sopstvenom?

- Glumci su autori svojih uloga, jer bi istu rolu neko drugi dočarao drugačije. Trudila sam se da je odigram tako da mogu da je razumem u svim sferama njenog života. Taj lik u meni izaziva osećaj empatije i analizirajući ga ugradila sam dobar deo sebe, zato što se poput Rumenke nisam najbolje snašla u ovim smutnim vremenima. Unela sam u njen karakter nešto čemu su majke sklone, a to je preterana zaštita deteta. S druge strane, živimo u takvom sistemu vrednosti da ako svoje dete ne štitite, vi ga bacate u okean u kom, nažalost, više ne postoje pravila.

Sa Radoslavom Milenkovićem u "Šifri Despot" / Foto Kontrast studios

* Jeste li zadovoljni finalnim proizvodom i reakcijama publike?

- Trudim se da ispratim što više epizoda, ali se i tada najviše fokusiram na svoj rad i ne mogu da budem objektivna. Čini mi se da je serija s vremenom dobila dramske obrise i da gledalac može da se poistoveti sa mukama kroz koje prolaze njeni junaci, ali i da se nasmeje.

* U seriji "Jutro će promeniti sve", gde tumačite Ljubinu majku, sarađivali ste sa mladim umetnicima. Da li vaša profesija dobija ili gubi na kvalitetu dolaskom novih generacija glumaca?

- Izuzetno volim da radim sa mladima i tokom karijere sam snimila mnogo studentskih filmova, te smo u stalnom kontaktu. Tako najbolje vidim gde smo, jer se kroz njihov izbor tema očitava sve ono što se dešava u Srbiji. Lep je gest RTS-a što im je ukazao poverenje da snime "Jutro će pomeniti sve", i oni su to opravdali radeći ozbiljno i profesionalno, baveći se problemima koji njih zanimaju. Retko se snimaju serije za sve generacije, ali važno je da kvalitet uvek preživi. Naći će svoj put.

* Smatrate li da su današnji reditelji spremniji da se uhvate ukoštac sa tabu temama i hrabrije ukazuju na društvene probleme, u odnosu na tvorce nekadašnjih serija i filmova?

- Moguće, ali za mene je pogubno što njih danas okupiraju uglavnom ista pitanja kojima smo se mi nekad bavili. Ona nikad nisu rešavana, jer se ovde nije mnogo toga promenilo. Gledamo kako tapkamo u mestu i nikako da se kao narod razvijemo. U jednom trenutku nije bilo igranog i obrazovnog TV programa, a to se odužilo na deceniju. Mnogo dece nije moglo da, poput moje generacije koja je imala te privilegije, gleda i sluša isfiltriran i kvalitetan sadržaj, nešto što može da im otvori um i digne iz užasnog primitivizma i dalje snažnog u Srbiji. Džaba sve nove teme i putevi ako se to ne iskoreni. Ne postoji rašireno saznanje kako se može i bolje i lepše živeti, ophoditi, ponašati, osećati.

* Uloga u "Senkama nad Balkanom" za vas je stigla u pravi čas. Gde biste bili da se nije dogodila?

- Zaista sam mislila da ću se posle svega vratiti u kuću pokojnih roditelja na Paliću, a jedino što me je držalo u Beogradu bila je misao da moram da pronađem način da obezbedim svom detetu isto ono što sam ja imala. Odustala sam od bilo kakvog razmišljanja o sopstvenoj karijeri, odavno sam digla ruke od toga... U tom kriznom momentu Dragana Bjelogrlića nisam poznavala, a dao mi je posao. Bila sam na ivici da odustanem od glume. Međutim, sa "Senkama" su se otvorili novi angažmani. Srećna sam što učestvujem u toj priči i veoma mi se dopada, jer je drugačija i nalik na svetske serije, koje pratim sa radošću. Glumim i u drugoj sezoni "Senki", i čini mi se da će biti još zanimljivija.

* Da li je sada u vašem životu bolja situacija?

- Borim se za opstanak. Mnogo radim da bih preživela u gradu u kojem moram sve da steknem svojim radom. Nije slučajno što naši glumci padaju kao snoplje, pred tim ne treba zatvarati oči. Činjenica je da su mnogi prerano otišli zato što su bili prinuđeni da rade, pogotovo u teatru, više nego što to ljudski organizam može da izdrži. Jer, pozorišni posao nije sazdan da se obavlja kao na traci. Stoput sam se iznervirala zbog lošeg života i pomišljala da odem iz zemlje. Volela bih da u Srbiji bude bolje, mada imam osećaj da se sistemski namerno dugo nije radilo na tome da svima bude bolje. Užasava me činjenica da puštamo sve da propada i da ne poštujemo sopstveni život. Čovek mora da ima veliki kapacitet da bi ovde ostao normalan. I sasvim je u redu ako poludi. Kad bi zakon bio jednak za sve, situacija bi se brzo dovela u red.


PROČITAJTE JOŠ: SA SCENE U SKUPŠTINU: Milenko Pavlović briljirao u šouu

GLUMA OPLEMENjUJE

* Kajete li se što ste glumu izabrali za profesiju?

- Birala bih je ponovo zbog psihičke i emotivne higijene, i zbog predivnih tekstova koje sam imala priliku da izgovaram. Pomogla mi je da bolje razumem ljude koje možda nikad ne bih, kao i da otkrijem mnogo uzročno-posledičnih veza u životu. To me oplemenjuje.