TAKMIČENjE za "Pesmu Evrovizije", čije 64. izdanje je završeno sinoć u Tel Avivu, ima istorijat prepun zanimljivosti, kontroverznih detalja i skandala.


O "Evrosongu" kao muzičkom takmičenju počelo je da se razmišlja još pedesetih godina prošlog veka, kad su čelnici Evropske radiodifuzne unije (EBU) došli na ideju o zabavnom programu koji bi se prenosio širom kontinenta. Ideja je potekla od italijanske televizije RAI, koja je već imala iskustvo u organizovanju čuvenog festivala "Sanremo". Prvo takmičenje za "Pesmu Evrovizije" održano je 1956. u švajcarskom Luganu, gde je učestvovalo sedam zemalja sa po dve numere, a pobedila je domaća predstavnica Lis Asija sa pesmom "Refren". Već od sledeće godine sve države učesnice su slale po jednog predstavnika. Jugoslavija se prvi put pojavila 1961, Ljiljana Petrović je osvojila osmo mesto.


Zemlje učesnice ne moraju nužno da budu iz Evrope, ali je neophodno da su učlanjene u EBU. Ono što se menjalo je vezano za jezik na kom može da se peva. Do 1965. pa zatim od 1974. do 1977. i od 1999. naovamo važi(lo) je pravilo da numera može da bude izvedena na bilo kom jeziku. Od 1966. do 1973, i od 1977. do 1998. moglo je da se peva samo na službenom jeziku zemlje koja se predstavlja.


Pročitajte još: SVIM SRCEM UZ NEVENU BOŽOVIĆ: Nek "Kruna" ponovo zasija


Što se same muzike tiče, svi glasovi moraju da se pevaju uživo, nije dozvoljeno nasnimavanje pratećih vokala. Hrvatska je tu pokušala da se "provuče" kada je Tonči Huljić 1999. napisao hit "Marija Magdalena" za Doris Dragović. Pre takmičenja čuli su se "sumnjivi" horski glasovi na matrici. Huljić se pravdao da je reč o veštački stvorenim zvucima, ali je EBU bila nemilosrdna, pa je, po završetku takmičenja, Hrvatskoj oduzeta trećina osvojenih bodova.

Doris Dragojević /Ljiljana Petrović - Foto P. Mitić

Kad su u pitanju evrovizijski skandali, mnogi od njih, pogotovo iz dalje prošlosti, danas izgledaju čak i bizarno. Predstavnica Španije Masijel pobedila je 1968, sa bodom ispred čuvenog Klifa Ričarda, a čak 40 godina kasnije otkriveno je da je takav epilog namestio diktator Franko, da bi promovisao španski turizam. Jedan od najočiglednijih primera uplitanja politike desio se 1978. Jordanska televizija je, tokom nastupa predstavnice Izraela, emitovala slike cveća, a prenos je prekinut pre proglašenja pobednika, jer je trijumfovao upravo Izrael. Ono "najluđe" je, ipak, tek usledilo - gledaocima je rečeno da je pobedila Belgija, koja je zauzela drugo mesto.