AUTOBIOGRAFSKA knjiga "Život s Idi(j)otima" bivšeg basiste "KUD Idijota" Nenada Marjanovića, poznatijeg kao Dr. Fric, objavljena u izdanju "Dalas rekordsa", promovisana je u subotu u beogradskom Domu omladine, sala "Amerikana", pred velikim brojem njegovih prijatelja, ali i obožavalaca koji su, posle zvaničnog dela, strpljivo u holu čekali na red da dobiju svoj potpisani primerak. Na promociji organizovanoj u sklopu festivala "Dok'n ritam", pored Frica su govorili i novinari čiji put se dugo preplitao sa "KUD Idijotima" - Petar Janjatović, Dragan Ambrozić i Vladimir Stakić, kao i Željko Čačija, koji je zadužen za sve Marjanovićeve promotivne aktivnosti u Srbiji.

Pročitajte još: Dejan Cukić: Biti dobar i pametan više nije u modi

Knjiga se bavi diskografski najplodonosnijim delom karijere sastava koji je, u turbulentnim godinama, zahvaljujući izraženim antiratnim i antifašističkim stavovima, stekao status ikona urbane levice u ovom delu Evrope. "KUD Idijoti" su osnovani 1981. u Puli, prestali su da postoje kada je preminuo pevač Branko Črnac Tusta 2012, a Fric i bubnjar Ptica napustili su pank-rok bend 12 godina ranije.

Marjanović je, između ostalog, istakao da su grupu činila "četiri istinska marginalca", i da je to prva generacija koja je "na pravi način doživela pank".

Pročitajte još: FINALE "BUNT ROK FESTIVALA": Rok muzika je sve popularnija

- Poštujem "Paraf", "Pekinšku patku", ali ih nikad nisam smatrao pank bendovima - decidiran je Fric. - To su bili trendovski sastavi. Pogledajte njihove druge albume, to više nema veze sa pankom, a naš prvi i deseti album su stilski jednaki. Mi drugo nismo znali da sviramo. Ja ne volim ni džez, ni bluz, ni hard-rok. Moj genetski kod su "Ramonsi", melodični pank.

Govorio je i nekadašnji basista i o burnom napuštanju benda, odnosno, momentu od kada "KUD Idijoti" za mnoge nisu bili više ono što su do tada predstavljali. Do tada se godinama, maltene, u dahu izgovaralo "Tusta, Sale Veruda, Fric, Ptica".

- Posle ekstremne ljubavi, ekstremni su i razlazi - poetično će Fric. - Kad nekog nenormalno voliš, pa ljubav prestane, bude haos. Sale i ja smo u istom neboderu, a ne pričamo. Često u liftu ćutimo, teško je to objasniti. Razgovarali smo dva puta. Jednom, kad mi je preminuo tata, pa mi je Sale poslao poruku i došao na groblje da izjavi saučešće, i drugi put kad se Branko razboleo. Intenzivno smo se tada družili, ali isključivo radi pomoći Tusti, koliko se moglo.

Kasnije je dodao:

- Ja se sa Saletom nikad nisam zakačio. Jednostavno smo se razišli. Sa Tustom sam imao jednu ružnu minijaturu. Ono što sam ja njemu rekao posle jedne ispijene rakijice je s punim pravom njega uvredilo. Otišao je iz mog stana, i nismo se videli dok nisam pročitao u novinama da je bolestan. Sreo sam ga u šoping-centru, i supruga mi kaže: "Idi do njega, javi mu se". Ja kažem: "Ma, neću". Ona ponovi: "Idi". Ja odem i počnemo obojica da plačemo. On se potpuno oslobodio tog tereta što ne komuniciramo, kao i ja. Pitao sam ga kako mogu da pomognem, on kaže: "Samo neka si se ti meni javio, već si mi pomogao".

Čačija, Ambrozić, Marjanović, Janjatović, Stakić / Foto P. Mitić


Podsetio je Marjanović da se grupa stalno svirački usavršavala, svakodnevno imala probe, i istakao da - droge u njihovom okruženju nikad nije bilo. A kad je pomenuo rat...

- Mi smo bili svesni da će on da prestane i da će 90 odsto kolega da se stidi zbog onog što je tada radilo - dobro pamti Fric. - Vrlo smišljeno smo gradili svoju karijeru, naročito ovaj drugi deo, devedesetih.