BIO je to najveći događaj u istoriji televizije. Bio je to, neki bi rekli, i najveći događaj u istoriji čovečanstva. Više od pola milijarde ljudi širom sveta netremice je posmatralo male ekrane. Jedni su skakali, drugi vrištali, jedni su se smejali, a drugi plakali. A neki su, jednostavno, zanemeli. Jer, čovek je sleteo na Mesec!

Sve je, ipak, počelo mnogo pre tog 21. jula 1969. godine kada su Nil Armstrong, a za njim i Baz Oldrin, prošetali kamenitom Mesečevom stazom. U "Apolo" program utkani su snovi, ali i ogroman rad 400.000 naučnika, inženjera i tehničara. Među njima, nalazio se i NASA inženjer Ričard Vajs (72), zadužen za proces lansiranja rakete koja je poslala misiju "Apola 11" na Mesec. U ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti", Amerikanac otkriva da ni u najluđim snovima nije pretpostavljao da će imati takvo iskustvo u svom životu. U prvim minutima pre lansiranja rakete, koji su i najkritičniji, nije disao, priseća se.

- Nisam znao da mogu da držim dah toliko dugo. Svi smo pili tablete za smirivanje želuca. Bila je to situacija koja kida živce. Kako da vam objasnim, znate da će sve biti u redu, ali opet, uvek nešto može da pođe naopako. Da li sam uradio ovo, da li smo prevideli ono, pitanja su koja vam se vrzmaju po glavi. A onda, kada su raketni motori počeli da se pale, svi smo se zgrčili. Odahnuli smo tek kada je raketa počela da se uzdiže i da ide svojim putem, i kada je odgovornost prešla sa Svemirskog centra "Kenedi" na Svemirski centar "Džonson". Tek tada sam shvatio da nisam disao tri minuta - priča Vajs i dodaje da je ponosan što je bio deo ove neverovatne misije.

Pročitajte još - NASA objavila audio-zapis sletanja na Mesec

* Gde ste bili u trenutku kad su Armstrong i Oldrin kročili na Mesec?

- Bio sam sa prijateljima i gledao prenos na televiziji. Jer, mi smo posadu poslali 16. jula, ali oni su sleteli tek 20. jula. Svi smo bili uzbuđeni, navijali smo, grlili se, bilo je tu suza radosnica. Ali sletanje je tek pola priče. Sada je trebalo i da ih vratimo kući. Uvek nam je na umu bio govor predsednika Kenedija kada je rekao da ćemo poslati čoveka na Mesec i bezbedno ga vratiti na Zemlju.


"Apolo 11": Nil Armstrong, Majk Kolins i Baz Oldrin

* Kako ste se osećali kad su astronauti bezbedno sleteli na Zemlju?

- Oh, bila je to neverovatna radost. Kada smo videli da se padobran otvara, bili smo veoma uzbuđeni jer smo u tom trenutku shvatili da je naša misija uspešna. I kad su dotakli vodu, znali smo da više ništa ne može poći po zlu. Teško je rečima opisati taj osećaj.

* Jeste li ih upoznali?

- Da, došli su da se zahvale svima koji su radili na programu. Razgovarao sam sa njima i rukovali smo se. Znate, dodirnuo sam osobu koja je hodala po Mesecu! To je fascinantno. Prava osoba u pravom trenutku, to je bio Nil Armstrong. Veoma snažan i smiren. Delovalo je kao da razmišlja šta je sledeće, kao da nije želeo da bude u centru pažnje. Naravno, Baz Oldrin i Majk Kolins, takođe, zaslužuju sva priznanja.


Pročitajte još - Prodati dokumenti o sletanju misije Apolo 11 na Mesec

* Šta kažete onima koji misle da su prvi koraci čoveka na Mesecu snimljeni u TV studiju i da je sve zapravo izmišljeno?

- Mislim da su ludi. Srećom, samo nekoliko osoba me pitalo da li je čovek zaista bio na Mesecu. Tokom misija "Apolo 12" ili 14, nisam siguran, imao sam priliku da posmatram lansiranje. To znači da sam bio na manje od kilometra od rakete, u kućici sa teleskopom. I kroz taj teleskop, posmatrao sam astronaute dok ulaze u kapsulu. Nisam video da su izašli iz nje. To znači da su bili unutra kada je raketa lansirana. Dakle, sopstvenim očima sam video astronaute da ulaze u raketu. Nijedna teorija zavere ne može da me ubedi u suprotno.


Ričard Vajs sad i nekada

* Zašto danas, kada je tehnologija znatno napredovala, nema ovakvih poduhvata?

- Razmišljao sam o tome. Mislim da je to stvar politike i državne volje. Ukoliko vam se ne isplati da nešto radite, nećete biti ni motivisani za to. Nećete to raditi samo zato što je zabavno. Otkazali smo "Apolo 18" jer su se pojavili drugi prioriteti. Bilo je vreme da krenemo dalje. Razvili smo spejs šatl i druge rakete koje vode do orbite. I sve to vodi ka sledećem koraku. Vratićemo se na Mesec, što će nas pripremiti za sledeći korak - Mars. Ne znam šta posle toga. Nadam se da nema kraja. Nadam se da ćemo imati dovoljno snage da idemo napred i da vidimo šta se krije iza svake planete. Uvek me intrigiralo da saznam šta je iza onoga što i ne vidimo. To je beskonačno. Još nisam uspeo da dovoljno raširim ruke da zagrlim beskraj.

* U planu su komercijalne ture do Meseca.Da li biste voleli da budete jedan od putnika?

- Da ste me pitali pre nekoliko godina, rekao bih ne. Ali sada bih išao. Iz razgovora sa astronautima shvatio sam da kada iz svemira pogledate Zemlju, vaše poimanje sveta se menja. I zato bih.


"Mali korak za čoveka"

PREMIJERA NA DISKAVERIJU

IZA legendarnih slika čoveka na Mesecu krije se neispričana priča koju ćemo videti u dokumentarcu "Pola veka kasnije, 'Apolo': zaboravljeni snimci" (nedelja, Diskaveri, 22.00). Čućemo uzbudljiva svedočenja osam preživelih astronauta "Apola", uključujući pilota komandnog modula "Apola 11", Majka Kolinsa, kao i zaposlene u kontroli misije u Hjustonu i Svemirskom centru "Kenedi" na Floridi. Izvanredni arhivski snimci, najvećim delom tehnički usavršeni, odabrani su među hiljadama rolni zaboravljenog filma.