Aleksandra Milutinović nije čest gost medijske scene, ali je zato njeno ime potpisano ispod nekih od najlepših pesama koje su, tokom poslednjih dvadeset godina, pred naletom svega i svačega, uspele da odbrane pravu pop muziku na ovim prostorima.

Nisu joj potrebne tantijeme, hvalospevi, eksponiranja, naslovne strane, crveni tepisi. Mnogo je važnije ono što, svojim perom i gitarom, utisne u glas i dušu mnogih izvođača, i samim tim, u srce publike, koja nepogrešivo zna da oseti emociju, koja je osnov njenog stvaranja.

Reči su njena igra, notna sveska njena slikovnica, muzika njen život. Zajedno čine snove koje, kako kaže, živi, i o kojima, povodom jubileja - dve decenije karijere, govori u intervjuu za naš portal.

* Sa ove vremenske distance, posle toliko godina, iskustva i neprolaznih pesama, koje ste stvorili, šta je ono najvažnije što oslikava vaš put?

Mislim da bi ljudi, koji su poštovaoci moje muzike, pre imali šta da kažu na tu temu, ali ono čemu težim je, pre svega, kvalitet, i da sve što radim nosi epitet uspešnog. Ljubav prema muzici i iskrenost su moja dva glavna začina.

* Činjenica je da posedujete upornost, istrajnost, profesionalizam, duboku emociju i autentičnost. Šta je još, u vašem slučaju, bilo presudno da postanete jedan od najplodnijih autora u regionu?

Moja profesija je moj san. Ja živim svoje snove! Većina ljudi ne dobije tu prelepu priliku u životu, ili se ne izbori za to. Naravno da nije potrebno imati samo talenat, jer, na kraju krajeva, posle određenog vremena, ili ste se ostvarili ili niste. Čovek mora da ima velike želje, ciljeve i veliku ljubav, snagu i volju da do istih dođe.

* Kakav je osećaj kada, danas, čujete svoju prvu pesmu, koju je neko od izvođača snimio?

S ponosom ističem da je moja prva saradnja bila sa Gocom Tržan. Do dana današnjeg smo jednako ponosne na to i drago mi je što smo ostale vezane prijateljskim odnosom, kao i velikim uzajamnim poštovanjem.

Foto: Dragan Mujan

* Koliko vam određeni unutrašnji osećaj govori šta ko može da peva, i da li se dešavalo da namenski pišete za jednog, a na kraju se ispostavi da pesma, ipak, pripada nekom drugom izvođaču?

Vrlo je bitno za koga pišem. Jednostavno rečeno, to je kao kada pravite komad odeće za nekoga. Imperativ je da se ta osoba oduševi i da joj pesma dobro stoji.

* Sa kim nikada ne sarađujete, a ko je večita inspiracija?

Ne bih sarađivala sa ljudima koji nisu iz sveta muzike. Danas smo svedoci poplave raznih sadržaja u medijima i, uz dužno poštovanje, ja još uvek pokušavam da napravim razliku između ljudi koji se iskreno bave muzikom i onih koji su, na neki način, zalutali u nju.

* Vaše pesme se razlikuju i to je neosporiva činjenica. Pre svega u emociji, a zatim i u toj nesvakidašnjoj simbolici, metafori, briljantnoj igri reči, tekstovima koji dotiču i navode na razmišljanje. Šta ih čini takvim?

U ljudskoj prirodi je da volimo da ispoljimo i izrazimo svoje mišljenje i emocije. Kao što nismo svi isti, tako se i jedna emocija može opisati na mnogo različitih načina. Ne umem tačno da objasnim šta je to posebno i drugačije u mojoj muzici, nema nekog posebnog recepta da se do toga dođe. Dešava se magija i, dok je tako, sve ima smisla.


Foto: Nemanja Novaković

* Kako se pišu onakve pesme, recimo, za Aleksandru Radović, čija je suština duboka bol, koju samo ona može da iznese?

Upravo sam kroz prethodni, na neki način, načela i ovaj odgovor. Mislim da je najbolje da objasnim kako je došlo do poslednjeg zajedničkog singla, “Ljubavi moja”. Aleksandra me je nazvala i rekla: “Želim pesmu o tome kako se ljubav prekida i kako odlazim jaka”. Nasmejala sam se, jer je dobro poznajem. Kroz nekoliko dana nastala je “Ljubavi moja”. Zar nije najlepše kada odlazite iz neke ljubavi, i možete da budete dovoljno veliki da kažete toj osobi ljubavi moja!?

* Koliko pišete srcem, a koliko razumom, ili ste uspeli da pronađete balans?

Postoji balans. To se postiže tako što sebe teram da istražujem muziku i pomeram granice. Slušam i pratim sva dešavanja na sceni, trendove, a opet, u svemu ostavljam nešto svoje.

* Verovatno je bilo momenata kada ni pero, ni srce nisu imali šta da kažu. Kako ste ih prevazišli?

Muzika me nikada nije izdala. Čak i kada bi me napuštali ljudi koji su mi mnogo značili, pesme bi, neverovatno, same izlazile iz mene. Nekada sam mislila da je bolje deliti svoje tuge i probleme sa drugima. S godinama sam sve više sigurna da su izolacija i samodisciplina najbolji lek za sve. Čovek treba mnogo da radi na sebi i da se bavi unutrašnjom higijenom.

* Kada vam nedostaje jedna, ključna reč u tekstu, koga ili šta zovete u pomoć?

Iskreno, ostavim da se slegne pesma, pa stihovi sami dođu, kad im je vreme.

Foto: Vidoje Manojlović

* Kako, intimno, proživljavate toliko duboke emocije u pesmama koje stvarate? Nemoguće je da ste uvek strogo profesionalni.

Ne bih volela da me iko vidi kad pišem, i neka to ostane deo koji ću zadržati za sebe. Ne plačem uz svoje pesme. Dok ih pravim, neka čudna euforija me drži, ali zato, vrlo često, izvođači plaču kad čuju prvi “demo” ili kada im sviram. Ja, zapravo, retko plačem. Zamislite to!

* Šta je, gotovo uvek, između redova vaših tekstova?

Nema nekih skrivenih poruka, mislim da je sve transparentno. Ima nekih pesama koje se mogu shvatiti na više načina, kao što je, recimo, pesma “Bezuslovno”, koju izvodi Tijana Bogićević. To je pesma o ljubavi i putu koji čovek pređe od sebe da bi se sebi vratio. Ko razume - shvatiće.

* Kakvu pesmu, i za koga, još niste napisali, a želite?

Napisala sam je, ali je, nažalost, Oliver Dragojević preminuo. Ta želja mi se nije ostvarila.

* Koju pesmu, intimno, smatrate svojim najkompletnijim delom i zbog čega?

Ima mnogo pesama koje su mi drage, ali sam, ipak, uspela da svoju životnu filozofiju implementiram u jednu numeru koju izvodi Aleksandra Radović, a zove se “Da te ne volim bar”. Stih je: zaronim i negde dole, u dubini, slušam samo svoje srce kako tuče u tišini. Inače, profesionalno se bavim ronjenjem, more je moja velika ljubav. Smatram da je čovek iz vode došao, pored vode je njegov mir i tamo treba da se vrati.

* Posle koje pesme ste ostali emotivno potpuno prazni, jer ste dali sve iz sebe?

Ima jedna pesma koja tek treba da izađe. Na moju veliku radost, snimiće je Jelena Rozga. Ta pesma se, prosto, iščupala iz mene, i to je jedna lepa i zrela ljubavna istina.


Foto: Nemanja Novaković

* Šta vaš papir, uslovno rečeno, još nije istrpeo. Za šta još niste spremni i zreli?

Moj papir još nije istrpeo knjigu, a verujem da je zreo, varen i pečen.

* Šta nedostaje vašem životu i karijeri, a šta vašem peru?

Što se muzike tiče, mislim da ne mogu poželeti više, osim, možda, neke internacionalne karijere, a možda i promenim zanimanje. Ne šalim se uopšte! Po prirodi sam temperamentna osoba i verujem da sve čega se latim pozlatim, pa me nije strah ni od čega u životu. Srećna sam i mogu da zahvalim Bogu na svemu što mi je podario. Istinski to činim svakog dana.

* Šta je izvesno, na kreativnom planu, u budućnosti?

Puno lepih planova je ispred mene. Pre svega, mnogo novih pesama, gledaćete me kao muzičkog urednika vrlo popularnih, regionalnih televizijskih šou programa, kao muzičara na bini, a nadam se i da ćemo, zajedno, proslaviti jubilej - dvadeset godina karijere, na nekom koncertu.