TOKOM 20 godina televizijske i nešto duže kulinarske karijere, Gordon Remzi uz Entonija Bordejna postao je najcenjeniji i najbogatiji kuvar s malog ekrana svih vremena. Da nije reč o prodavanju magle i šou-biznis trikovima najbolje svedoči 12 Mišlenovih zvezdica kojima je okitio svoje restorane širom sveta. Ali, nisu samo Remzijevi gurmanluci razlog popularnosti ovog maga za šporetom. Oštar na jeziku, uvek sa konstruktivnim savetima, uspeo je da dugogodišnje iskustvo pretoči u rijaliti emisije koje su danas azbuka TV kulinarstva. Tako je njegova od silnih kuhinja i hotela iz pakla stvorila oaze ukusa i užitka, a bilo je tu i kuhinjskih košmara koji su bez razmišljanja ustuknuli pred njegovom varjačom. Dve decenije kasnije, ne pomišlja da kecelju okači o klin. Njegovo putovanje i dalje traje. I vodi nas do "Skrivenih ukusa sveta" - nove emisije u kojoj nam svake nedelje u 21.55 na kanalu Nacionalna geografija donosi kuhinjsku magiju dalekih predela.

- Za mene je ovaj serijal bio divno putovanje u tajni svet, skretanje s turističkih staza u zajednicu čiji sam bio deo, a ne samo posmatrač - otkriva u ekskluzivnom razgovoru za "TV novosti", Gordon Remzi, dodajući da je rad na "Skrivenim ukusima sveta" bio prilika da se približi izvorima iz kojih su neka od njemu omiljenih jela potekla. - Prethodne dve decenije koristio sam mnogobrojne začine sa svih strana sveta, koji su mi do sada stizali direktno na prag. Ovog puta, zaputio sam se u svet da otkrijem njihovo poreklo. A verujte, osim onih na koje sam navikao, probao sam neke čiji su mi ukusi bili potpuno otkrovenje. Siguran sam da se oni nikada neće pojaviti na tržištu u Londonu.

* Format kulinarskih emisija popularizovao je, pre svega, Entoni Bordejn. Koliko se "Skriveni ukusi sveta" razlikuju od svega što nam je nedavno preminuli slavni kuvar ponudio u svojim serijalima?

- Istina je da smo se pojavili sa našom emisijom u malo nezgodno vreme, baš kad nas je sve iznenadila Tonijeva smrt. On je bio moj veliki prijatelj, i nikada mi ne bi palo na pamet da nekoga kopiram, a kamoli čoveka sa kojim sam toliko puta podelio obrok ili čašu vina. Davne 2004. započeo sam kulinarsko putovanje na televiziji posetom Kambodži, neverovatnim azijskim ostrvima i Vijetnamu. Čak sam proveo tri meseca u Indiji, obišavši je od severa do juga. Putovanje je moja velika strast koju sam uspeo da uklopim i u svoj posao. Zbog toga mi uvek smetaju oni koji su kritikovali emisiju, a da je prethodno nisu ni pogledali. Sada, kada ima odlične ocene, konačno sam miran. Svima je jasno da ono što sam ponudio i emisije Bordejna nemaju nijednu dodirnu tačku. "Skriveni ukusi sveta" pripovedaju o onome što volim i radim najbolje. To je velika kulinarska avantura koja nam pomaže da razumemo različite kulture. Zahvaljujući njoj od kuvara i učitelja postao sam učenik. Ostavio sam po strani sva svoja pređašnja iskustva i lekcije koje sam naučio i otvorio sam um za nova znanja. "Skriveni ukusi sveta" bili su ostvarenje mog sna.



* Razvoj tehnologije i pojavljivanje društvenih mreža učinili su da se hrana, prvenstveno zbog "Instagrama", sve češće pravi da bude lepa na oko kako bi dobila mnogo "lajkova" i pozitivnih komentara. Kako gledate na taj fenomen, i da li ste pristalica trenda insta-hrane?

- To je mač sa dve oštrice. Iskreno, nisam protiv toga, iako ima kuvara koji dižu veliku pompu protiv tih novih navika ljudi da sve što jedu fotografišu i objavljuju na "Instagramu". Sasvim suprotno, uživam u tome da sa svetom delim sve što me oduševi kada je reč o nekim zanimljivim specijalitetima. To je uspomena koju ćete čuvati do kraja života. Naravno, važno je da slikanje ne postane razlog zbog kog pravite hranu. Uživanje u kulinarstvu mora da bude ispred svega. Ali, ako se nalazim usred Barselone i naletim na sjajan tapas bar, logično je da ću tako nešto ovekovečiti fotografijom i podeliti je putem "Instagrama" sa mojim asistentima. To će im poslužiti kao inspiracija za neki njihov obrok. U tome vidim veliku vrednost tehnologije i društvenih mreža.



* Volite li da posetioci restorana postavljaju na društvene mreže fotografije vaših kulinarskih remek-dela?

- Obožavam. To je i veoma praktično. Ako sam na 6.000 kilometara od svog restorana, mnogo mi znači da vidim da li je sve pod kontrolom, i ima li potrebe za nekim ispravkama. Ovu boljku modernog vremena na taj način okrenuo sam na svoju ruku. I da budemo iskreni, uvek prvo jedemo očima. Priznajte da mnogo teže birate da probate hranu koja na prvi pogled ne deluje privlačno. Još jedna od prednosti "Skrivenih ukusa sveta" je u tome što sam uspeo da iz udobnosti londonskih kuhinja izvedem svoje mlade kuvare na teren i povedem ih u daleke delove Zemlje da osete magiju kuhinje iz "prve ruke".


PROČITAJTE JOŠ - Stefan Milenković: Imamo srce, fali nam disciplina


* Obroci koje ste pripremali u "Skrivenim ukusima sveta" oslikavaju kulturu različitih naroda koje ste ugostili u serijalu. Uz kakvu trpezu ste vi odrasli?

- Odrastao sam u Škotskoj, mada sam tamo proveo malo vremena. Detinjstvo pamtim po lepim danima u Stratfordu na Ejvonu. Pre svega, učili su me da je veoma nekulturno ostavljati hranu u tanjiru. U našoj kući je uvek sve moralo da se pojede. Sećam se i da nije bilo podele na predjelo, glavno jelo i desert. Kolač se jeo jednom u tri nedelje i to je bio poseban događaj. Majka je bila kuvarica u jednom restoranu u glavnoj ulici gradića koji sam vam pomenuo. Njen specijalitet bila je sjajna pečena šunka, kao i čorba od šunke sa ječmom. Takođe smo redovno spremali šnicle i pitu od bifteka i bubrega. Pokušala je jednom da nas pređe sa škembićima kuvanim u mleku, ali nije joj prošla ta ideja kod nas. Bilo je tu i jednostavnih jela, italijanskih testenina, bolonjeze špageta... Vikendom se tradicionalno jelo pečenje, a povremeno bi to obogatila sa varijacijama jela od iznutrica. Deserti su bili retki, ali kada bismo ih imali na trpezi najčešće je bilo reči o pudingu ili piti od jabuka.



OMILjENA MI JE GRČKA KUHINjA

* DA LI ste tokom vaših putovanja za potrebe emisije naišli na jelo koje ste odbili da probate?

- Kao što sam vam rekao, odmalena sam naučio da je odbijanje nekog jela ili ostavljanje polupraznog tanjira izraz velike nekulture. Uostalom, moja životna filozofija je da sve treba probati jer je svaki obrok novo iskustvo. Ne samo gurmansko, već i životno. Zalogaj hrane je više od običnog čulnog doživljaja. Ako su me "Skriveni ukusi sveta" nečemu naučili to je da kroz kuhinju jednog naroda upoznajete njegovu istoriju, kulturu i običaje. Odbiti nečije jelo, prema tome, veliko je nepoštovanje naroda iz kog je ono poteklo. Inače, moja omiljena kuhinja je grčka. Mediteranski ukusi su ono bez čega nikada ne bih mogao.