NUKLEARNA katastrofa koja se odigrala pre više od 30 godina u Černobilju izgledala je kao da donosi "kraj sveta". Istraživači i naučnici su decenijama kasnije otkrili, ipak, drugačije podatke i prognoze. Među njima je i Rob Nelson, biolog i bihejvioralni ekolog, koji nam zajedno sa antropološkinjom Meri En Očotom, u dokumentarcu "Život posle - Černobilja" (Diskaveri, 21.00) donosi uzbudljivu priču o tome kako priroda "uzvraća" udarac. Da bi istražio razarajuće posledice nuklerne nesreće, Rob je pre pet godina "zakoračio" u zabranjenu zonu, a za "Novosti" otkriva šta je tamo zatekao.

- Imao sam utisak kao da sam ušao u nacionalni park. Očekivao sam da me tamo čeka nešto poput ratne zone, a zapravo sam stigao u utočište za životinje - kaže Rob Nelson. - Ljudi su iseljeni iz tog područja, tako da je priroda imala mogućnost da se sama izbori. I uspela je. Svuda raste predivno drveće, dok bizoni, jeleni, vukovi i ugrožena vrsta konja trče slobodno. Stvari koje dugo nisu postojale u tom delu sveta sada ponovo bujaju. Nisam se tome nadao.

* Kako ste se pripremali za odlazak u opasnu zonu?

- Obučavali su nas stručnjaci za bezbednost iz Britanije. Prvo su nam objasnili šta su i kako se koriste dozimetri koje smo nosili oko vrata. Njihova funkcija je da detektuju radioaktivne jone u vazduhu i to nas je činilo bezbednim. Trenirani smo i kako da koristimo zaštitnu opremu i kako izgleda radioaktivno trovanje, jer to nije nešto što je očigledno. Opasnost je nevidljiva, zato je važno dobro se pripremiti.

Pročitajte još - Černobilj svi još osećamo!

* Pet godina nakon boravka u zabranjenoj zoni u Černobilju, da li ste osetili neke posledice po vaše zdravlje?

- Ne, i mislim da ih neće biti, jer ljudi ne razumeju da je radijacija slična suncu. Svi znaju da kada "izgorite" na suncu, šanse da dobijete rak kože su veće. Ali ako dobijete tumor kada napunite 50 godina, da li ćete smatrati da je to zbog prekomernog sunčanja kad ste imali 12 godina? Verovatno nećete. Tako je i sa radijacijom. Mi smo bili prilično bezbedni i teško je povezati neke eventualne buduće zdravstvene probleme sa tim.

* Možete li da uporedite posledice nuklearne nesreće na ljude i životinje?

- Naravno. Videli smo visoku stopu mutacija kod životinja. Ne sećam se tačnog broja, ali mislim da je negde između jedan i pet odsto. Međutim, one uspevaju da se nose s tim jer im ljudi ne narušavaju njihovo okruženje. Isti efekat bi bio i na čoveka, s tim što on nije u stanju da se nosi sa tako visokim procentom mutacije. Važno je da napomenem i to da su ptice različito reagovale na zračenje. Senice su se razvile od vremena katastrofe do danas. Proizvodile su antioksidante kako bi im omogućili da se nose sa zračenjem.

STANOVNICI ČERNOBILjA

TOKOM boravka u Černobilju, Rob je sa ekipom boravio kod ljudi koji žive na obodima opasne zone.

- Verujem da oni ne vide opasnosti radijacije. To vam je kao sa pušenjem cigareta. Mnogi stariji ljudi smatraju da to nije ništa loše i kažu: "Ako me do sada nije ubilo, to znači da nema pretnji po zdravlje". Tako je i stanovnicima Černobilja. Jednostavno, do sada nisu imali posledice - ističe Rob.