Od izveštača Novosti – Vilnjus

KADA smo pre godinu dana videli ishod žreba za kvalifikacije za Prvenstvo Evrope 2020. godine, svima nam je bilo jasno da će Portugalija i Kristijano Ronaldo da nam mašu sa čela kolone. Tiho smo pričali da je Ukrajina rival dostojan pažnje, a ispalo je posle “petarde” u Ljvovu da smo mi “nedostojni” trke sa Ukrajinom. Zato nam je preostalo da “trčkaramo” sa Litvanijom i Luksemburgom za poziciju koja garantuje da se bar nećemo spustiti na najniže grane. Za sada nam, u toj trci, relativno dobro ide...

Fudbalska reprezentacija Srbije u nedelju je otputovala duboko na teritotiju Litvanije. Iako ova zemlja izlazi na Baltičko more, isto ono u kojem su se prošle godine, tokom boravka u Kalinjingradu, utopile sve naše nade i ubeđenja da smo neki bitan faktor u svetskom fudbalu. Nismo!

Selektor Ljubiša Tumbaković je u Vilnjus na noge autsajderu naše grupe poveo kombinovani sastav koji ima samo dva zadatka. Da ne doživi neku neočekivanu blamažu i da dokaže Tumbakoviću da može na nekoga od njih da računa u mnogo bitnijoj etapi trke, u martu sledeće godine.

- Neki igrači nisu sa nama, zbog povreda ili zbog moje odluke da probamo grupu onih na koje ozbiljno računamo. Kada sam postao selektor, rekao sam da smo gledali grupu od 60 igrača, ona se kasnije svela na 30. Među putnicima u Vilnjus je sada deo te grupe. Imamo obavezu svi da dobro radimo i da pravimo dobre rezultate. Prva prilika je sada meč u Litvaniji. Takmičari smo i želimo da pobeđujemo – rrekao je u Vilnjusu Ljubiša Tumbaković, koji je odmah priznao da je u pripremi poslednjeg treninga i meča sa domaćinom priličan problem napravilo odlaganje leta iz Beograda od skoro 90 minuta.

Dve velike propuštene prilike u trenutnoj grupi kvalifikacija su plod više okolnosti. Jedna od njih je što smo u poslednjih šest utakmica, gotovo po pravilu, igrali u satavu koji nije najjači. Ni Ljubiša Tumbaković, ni njegov prethodnik Mladen Krstajić na mestu selektora, nisu imali sreće sa grupama povređenih, umornih ili uvređenih igrača. Takva je sudbina selektora reprezentacije, već decenijama...

- Imamo sjajnu atmosferu u ekipi i nadam se pobedi u Vilnjusu. Voleo bih da se nastavi i moja golgeterska serija, ali je od nje mnogo važnije da Srbija pobeđuje – rekao je naš najbolji strelac i prvi centarfor Aleksandar Mitrović. - U nekim prethodnim utakmicama smo pokazali da i u nekom drugačijem sastavu možemo da budemo konkuretni. Drago mi je što smo i u prijateljskoj utakmici sa Paragvajem ostvarili pobedu, a motiv više za mene je gol na tom meču.

Srbija je u nedelju doputovala u Litvaniju. Prošle godine se dugo mučila u Vilnjusu u meču Lige nacija. U ponedeljak na veštačkoj travi nacionalnog stadiona pokušaće da uradi nešto što je sasvim prirodno: da osvoji “već viđena” tri boda i da se na miru spremi za novembar i fudbalsku osvetu Ukrajini i duel sa Luksemburgom. Sve posle toga, u baražu sa još nepoznatim rivalom, je pitanje fudbalske časti i dokaz da li je bilo slučajno ili smo ukleti kada smo od 1960. godine do danas, na ukupno 15 Prvenstava Evrope bili samo na – pet?!