SVE do završnice meča Olimpijakosa i Efesa u Atini, u kojoj su svežina i oštrina rasuđivanja postali žrtve rekordnih 35 minuta na terenu u jednoj evroligaškoj utakmici, Vasilije Micić igrao je kao Vasilis Spanulis na vrhuncu karijere.

Rekord od 24 poena u elitnom takmičenju povod je za inspirativnu sportsku priču o srpskom plejmejkeru u turskom timu, koji će 13. januara napuniti 25 godina. Priču o velikom talentu, prečesto osporavanom, njegovoj borbi sa povredama i izazovima na dugom putu do statusa jednog od najboljih kreatora igre u evropskoj košarci.

- Krivo mi je što smo izgubili - počinje Vasa razgovor za "Novosti" od vrućih utisaka iz Pireja. - Bili su zreli da padnu, ali smo na kraju izgubili svežinu. Drugu utakmicu zaredom igrao sam svih 20 minuta u drugom poluvremenu. Želim da igram što više, ali ovaj nenormalan ritam u Evroligi na duže staže može da ima i loše posledice. Pokušavam da se nosim sa tim, trener Ataman mi ukazuje veliko poverenje i verujem da ću u svakom sledećem meču donositi bolje odluke u završnicama.

PROČITAJTE JOŠ: EVROLIGA: Gudurić i Micić maestralni u pobedi Fenerbahčea i porazu Efesa, Real ponizio Barselonu

FAJNAL-FOR ZAVISNOST MICIĆ je prethodne sezone doživeo jedinstveno iskustvo učešća na fajnal-foru Evrolige. - Kalinić mi je rekao da kad prvi put osetiš taj naboj, postaješ zavistan i jedva čekaš da se ponovo nađeš na fajnal-foru. Znam koliko je teško stići do njega, prošle sezone smo sa 18 pobeda bili na klackalici plasmana u plej-of. Efes je sada u dobroj poziciji, ali biće neizvesno do kraja.

Ako se vratimo negde blizu početka, setićemo se Nenada Miljenovića i njega na ol-star meču najtalentovanijih evropskih klinaca u Litvaniji 2011. Izgledali su kao da ceo svet čeka na njih.

- Imao sam 17 godina, trenutak kada sam prvi put postao svestan da imam neku perspektivu u košarci. Neposredno pre nego što sam dobio šansu u prvom timu Mege i doživeo težu povredu kolena. U toj generaciji '93-94. imali smo talentovane plejmejkere: Cvetkovića, Radičevića, Miljenovića i mene. Bili smo MVP ili članovi najbolje petorke svakog prvenstva na kojem smo igrali.

Miljenović je sada u OKK Beogradu, Cvetković u skromnom španskom ligašu Breoganu, Radičević i Micić u evroligašima Gran Kanariji i Efesu. Put od talenta do vrhunskog igrača posut je zamkama koje nije lako izbeći.

- Prošlo je sedam godina od tada, tokom kojih je bilo svega. I uspona i padova. Prvo ta povreda, težak period koji posmatram kao neku veliku školu. Potom sreća zbog odlaska u Bajern kod Pešića, susret sa velikim očekivanjima od mene i ponovo jedna povreda koja me je prilično omela u pokušaju da se izborim za svoje mesto.

U to vreme su priče da će Vasa ostati nedorečeni talenat postale veoma glasne.

PROČITAJTE JOŠ: EL: Preokret Reala, Micić promašio pobedu, Kalinić za slavlje u Atini, Baskonija iznenadila CSKA

- Bile su sve bučnije, prvi put sam se osetio nedovoljno jakim. Bio sam mlad, prvi put van Srbije, prepušten sebi. Tada mi je bilo najteže. Ali uvek sam vredno trenirao. U Srbiji postoji neka vrsta kletve da ćeš sigurno propasti ako ne napraviš nešto do svoje 20. godine. Otišao sam sa 20 u Nemačku, gde si mlad igrač do 26, pa se dokazuješ do 30. i posle toga si na vrhuncu. Shvatio sam da moram da budem strpljiv.

POVRATAK RAŠTRKANIH EFES ove sezone ima neuobičajeno brojnu i glasnu podršku publike. Gde su do sada bili ti navijači? - Protiv Reala je bilo 13.000 ljudi. Efes ima svoju armiju navijača, ali poseta zavisi od rezultata. Tu su kada ide dobro. Prethodnih godina su se raštrkali po klubovima koji imaju i fudbalske navijače.

U Zvezdu je stigao u decembru 2015. kao pozajmljen igrač Bajerna. Kako kaže, u pravo vreme.

- Tada mi je Dejo Radonjić pomogao, a ključ je odlazak u Tofaš po isteku pozajmice. Te sezone sam shvatio da mi niko nije ništa poklonio, da sam sve sam zaslužio. Znate, u Beograd sam došao sa osam godina, kao skijaš, prvak države u tom uzrastu. Basket me uopšte nije zanimao. Neko je primetio da imam talenat za košarku i odmah sam se borio sa dečacima starijim od mene tri godine.

Ako je Tofaš bio psihološka prekretnica, igračkom se može smatrati odlazak u Žalgiris kod Šarunasa Jasikevičijusa, plejmejkerske legende na početku trenerske karijere. Iz litvanske "zelene šume" izašao je neki drugi igrač, sprema da iznese veliki deo tereta u senzacionalnom pohodu Žalgirisa na fajnal-for Evrolige u Beogradu.

- Ne krijem da je prošla sezona najvažnija u mojoj karijeri. Šaras je filozof, neverovatno pametan i brzomisleći čovek, najbolji trener sa kojim sam radio. A radio sam sa mnogim dobrim trenerima. Otkrio mi je sasvim nov pogled na košarku, ta sezona mi je značila kao deset godina rada sa odličnim trenerima. Nijednog ne mogu sa njim da uporedim. Ataman nije taj profil, ali dobro utiče na samopouzdanje igrača, ne izvodi te posle prve greške. Ako znaš da čitaš igru, imaćeš kod njega mnogo prostora. Ovde je veoma poštovan.

Ovdašnji košarkaški fanovi već godinama se pitaju ko će na najbitnijoj poziciji u timu naslediti Teodosića kada se valjevski maestro povuče iz reprezentacije. Pitamo Vasu da li je spreman. Tu je i Stefan Jović.

PROČITAJTE JOŠ: NBA: Novi poraz Klipersa, Teodosić dva poena

- Čitavim tokom prošle sezone slušao sam od Šarasa da je mesto plejmejkera najvažnije u timu. Kada sam debitovao u reprezentaciji, uvideo sam da imamo ubedljivo najboljeg plejmejkera u Evropi i Stefana Markovića kao jednog od najboljih. Jovke je stariji od mene, drago mi je što je izrastao u vrhunskog igrača. Želim da postanem prvi plejmejker reprezentacije, taj osećaj se ne može porediti sa klupskim. Mnogo je lepši. Daću sve od sebe da se to što pre desi i verujem da tu veliku odgovornost mogu da iznesem na pravi način.

Verujte, Vasinu najbolju košarku još niste videli.

- Zlatno pravilo je da plejmejkeri postaju bolji sa sticanjem iskustva, a ja ga već imam prilično. Zadovoljan sam postignutim, istovremeno verujem da mi predstoje najbolje godine.

DONČIĆ JE POSEBAN

NEPRIKOSNOVENA evroligaška trojka (Real, CSKA, Fener) u poslednja dva kola odmakla je Efesu na tabeli.

- Bez obzira na poraz od Reala u pretposlednjem kolu, to je bila naša najzrelija utakmica. Igrali smo vrhunski 36 minuta protiv tima sa 12 igrača jednakog samopouzdanja. Ipak, nisu jaki kao prošle sezone, jer im je Dončić individualnim kvalitetom davao posebnu dimenziju.