NA loš osećaj kombinacije neverice, praznine i razočaranja so je sipao posle meča sa Argentinom portugalski službenik FIBA:

- Vi ste novinar iz Srbije? Ne verujem da niste otišli u Peking u bitke za medalje. Imate sjajne igrače.

Imamo. Ali, taj tim nije imao igru onda kada je trebalo. A, apetiti su porasli posle silnih otkaza u selekciji SAD, kada smo "viđeni" u finalu, a zlato smo "definitivno osvojili" posle 9/9 u pripremnim mečevima.

Teret na leđima igrača? Od rečenice da Srbija čeka zlato? Pa, šta bi drugo čekala? Svi Đorđevićevi puleni imaju dovoljno sportskog i životnog iskustva da znaju da amortizuju ambicije javnosti. Loši odnosi, svađe? Nismo zalazili po sobama igrača, ali nijednom u Kini nismo imali utisak da nešto škripi među njima.

Pročitajte još - "ORLOVIMA" I TOKIO DALEKO: Srbija mora u kvalifikacije za Olimpijske igre

Đorđević je posle Argentine pominjao "pritisak javnosti", ali ako je neko u životu bio pod pritiscima svake vrste, pa i javnosti, to je upravo on. I znao je to da reši i kao igrač i kao trener.

Ta ista javnost će se sada prema košarkašima odnositi kao i uvek - možeš hiljadu puta da uradiš nešto kako valja, ali kada prvi put ne uspeš, onih hiljadu uspešnih će se zaboraviti. Činjenica je da smo loši bili kada je trebalo da budemo najbolji. I da nismo imali energiju, ni mentalnu snagu. I da nismo imali odgovore sa klupe.

Razloge neispunjenih želja nacije valja tražiti isključivo na parketu. Tajnu kriju Đorđević, Skariolo i Hernandez i njihovi puleni. U tom trouglu naša legenda nije imala adute u špilu kada se odlučivalo ko nosi šnjur. Čeka nas bitka za olimpijsku vizu. Ako nam i Tokio izmakne, može se očekivati da će se Sale nacionale povući. Ne bi nimalo škodilo da se u tom slučaju mnogi u KSS pogledaju u ogledalo.