NFL ekipa Njujork džajants je tokom obaveznog kampa za rukije u junu od igrača tražila da idu na časove joge, a trkač Robert Martin je mislio da je sve to jako čudno.

"Obično ne radimo jogu. Istežemo se ali ne radimo jogu", rekao je on.

Iako mu je bio prvi put, Martin je odmah shvatio razliku.

"Definitivno je bilo uvrnutije od uobičajenog istezanja. Bilo je mnogo teže jer moraš da sediš u nekim pozama u kojima nikada nismo bili", naveo je igrač Džajantsa.

Neki igrači više vole jogu jer ona traži da se odredjena količina vremena posveti vežbi. Ona je aktivnost. Mogu da se fokusiraju na svoja tela bez brige šta je sledeće i da odmah po završetku časa osete razliku.

Sportski direktor Los Andjeles čardžersa Džejms Kolins kaže da su poze u jogi mnogo korisnije od uobičajenog istezanja jer u pokrete uključuju sve delove tela. Istezanje je linearno, dok joga to nije i pomaže svim zglobovima koji se kreću u raznim pravcima, laktovima, člancima, kukovima i ramenima. Svi važniji zglobovi su zaštićeni kapsulama i sadrže tečnost koja sprečava trenje kostiju. Joga pomaže održavanju tih kapsula.

Integritet zgloba se svodi na održavanje pokretljivosti, kaže Kolins, i zato je koleno, koje ima ograničen radijus kretanja, toliko podložno povredama. Neki eksperti kažu da NFL igrači treba da rade jogu dva puta nedeljno po sat vremena.

Timovi različito pristupaju jogi. Tako su je Čardžersi, Klivlend braunsi i Dalas kaubojsi učinili timskom aktivnošću. Džajantsi, Džeksonvil džeguarsi, Nju Orleans sejntsi i Čikago bersi je igračima nude tokom oporavka od utakmica. U ekipama koje nemaju stav prema jogi, mnogi igrači je samostalno upražnjavaju.