POSTOJI samo jedan kapiten, razvili su transparent navijači Lubea početkom marta kako bi ubedili upravu da produži ugovor sa Draganom Stankovićem. Dva meseca kasnije, za samo pet dana, 14. i 18. maja trofejni odbojkaš je na radost "tifoza" dva puta podizao pehar - prvi za prvenstvo Italiji, drugi za Ligu šampiona.


- Klubu titula prvaka Evrope mnogo znači. Godinama je Liga šampiona naš glavni cilj. Igrali smo poslednje četiri završnice, lane smo bili jako blizu kruni. Taj trenutak je nezaboravan. Mnogo mi znači što sam kapiten, to je ostvarenje sna - mirno priča Stanković.


PROČITAJTE JOŠ: ORLOVI BEZ DAHA: Poraz u prvom pripremnom meču

ŽELEO SE PORODICE STANKOVIĆ se iz reprezentacije povukao prošlog proleća. Priznaje da mu je prijalo što preko leta nije razmišljao o utakmicama, putovanjima, što je mogao da se posveti supruzi Mirjani, sinu Luki, ćerkama Sari i Andrei. A i sa više motiva je došao na početak klupskih priprema. - Bilo je predivno s porodicom. Konačno smo se potpuno posvetili jedni drugima. Već sam primetio da deca sve više primećuju moje odsustvo, a i meni su oni sve više nedostajali - kaže Stanković.


Bivši kapiten Srbije podseća da je liga Italije iz godine u godinu jača, da su ekipe izjednačene...


- Finale italijanskog plej-ofa bilo je iscrpljujuće. U majstorici smo pobedili Peruđu na njenom terenu, na kojem nije izgubila tri godine u plej-ofu. Samo četiri dana kasnije u Berlinu borili smo se sa Zenitom za evropsku krunu. Počeli smo loše kao protiv Peruđe, ali smo se digli uz pomoć navijača - priča Stanković.


Evropska titula se čekala od 2002, kada su je doneli Miljković i Gerić, ali slavlje je bilo skromno.


- Posle finala na večeri su se okupili prijatelji kluba, igrači sa porodicama... Za neko veliko slavlje nismo imali ni vremena, jer je većina igrača morala da se pridruži svojim reprezentacijama - kaže Stanković.


Srbi su u Lubeu ostavili dubok trag...


- Dosta nas je prošlo kroz klub. Svako od nas je dao neki svoj pečat, osvajao trofeje. Dali smo mu one najbolje od sebe, ugradili se u svaki uspeh kluba.


Stanković je posle Miljkovića i Podraščanina treći kapiten slavnog kluba.


- Velika je čast biti kapiten kao stranac. Zasluge se stiču godinama, radom, dokazivanjem, kvalitetom...


Dragan je u klub došao 2010, igrao je deset puta plej-of, osvojio sve što se moglo osvojiti, ali i srca navijača.


- Ne želim da idem, ali ne zavisi samo od mene. Podrška navijača mi mnogo znači. Ne podržavaju me samo ove godine. Mnoge sam lično upoznao, uspostavili smo pravi odnos - kaže Stanković.


Dragan je ponikao u Zaječaru, ime stekao u Crvenoj zvezdi, karijeru je kasnije nadogradio u Budvanskoj rivijeri i naročito Lubeu. I priznaje da kada je počinjao da nije slutio da će daleko da dogura.


- Ja sam od onih koji se prepuste trenutku, pustim da me vuče moje požrtvovanje, želja. Ni u reprezentaciji se nisam opterećivao titulama, medaljama, da moramo da osvojimo zlato po svaku cenu. Bilo mi je bitno da igramo na svom nivou, da damo sve od sebe, da posle možemo da se pogledamo u ogledalo i kažemo da smo sve učinili. Nisam mogao ni da naslutim da ću sa reprezentacijom da budem prvak Evrope, da ću osvojiti Svetsku ligu, da budem treći na svetu, da ću sa Lubeom da osvojim sve moguće trofeje - kaže Stanković.


Klubove je retko menjao, jer nema preteranu želju za novim iskustvima:


- Nikad ne bih bio u sredini u kojoj se ne osećam dobro, koji nema pobedničke ambicije. Imao sam sreću da sam u klubu koji iz godine u godinu imao sve veće ambicije. Najvažnije mi je da napredujem, da igram dobro, da uživam u odbojci i spektaklu. Ne razmišljam dokle ću da igram. Sve dok se dobro osećam, dok sam u formi, dok mi prijaju utakmice igraću. Onog trenutka kada osetima da ne uživam, značu da je to to.


Srbi decenijama ostavljaju dubok trag u italijanskoj odbojci.


- To samo potvrđuje kvalitet naše reprezentacije. Italijani veoma cene srpske igrače. Bilo je i dosta mladih igrača, neki su zadražani na usavršavanju, a neki su na pozajmici.


LIČNA KARTA


Dragan Stanković

Datum rođenja: 18. 10. 1985.

Pozicija: srednji bloker

Reprezentacija: bronza na SP, zlato i četiri bronze na EP, zlato, četiri srebra i bronza u Svetskoj ligi

Klub: Liga šampiona i dva Čelendž kupa sa Lubeom