VELIKA stvar je biti prvi put na Svetskom prvenstvu, ali veoma sam tužna što za mene takmičenje nije potrajalo duže. Ovako je pod jakim emocijama pričala Bojana Milenković (22) u oktobru prethodne godine, kada je u grupnoj fazi doživela tešku povredu kolena. Morala je da napusti tim, ode iz Japana i propusti nastavak pohoda ka zlatu.


Prepoznatljiva po širokom osmehu, mlada odbojkašica je, uz pomoć pozitivnih misli, uspela da prebrodi najteži period za svakog sportistu i sada je spremna za učešće na Evropskom prvenstvu, koje sutra počinje u Ankari.

- Bitno je samo da je taj period iza mene - naglasila je Milenkovićeva u razgovoru za "Novosti". - Sve vreme sam zamišljala dan kada ću se vratiti i ponovo obući dres Srbije. Ne želim nikome da se tako nešto desi, tad sam i shvatila da je zdravlje stvarno najvažnije. Bilo je mnogo teško, sedam meseci bez lopte...

Umesto da posle prvenstva dođe u novi klub Skandići kao šampion, ona je nažalost, poranila.

- Oni su stvarno bili toliko korektni. Operaciju i prvi deo oporavka sam odradila u Italiji, dok sam drugi deo imala u Srbiji, sa našim najboljim kondicionim trenerom Vladimirom Bankovićem. Rezultati su brzo bili vidljivi.

Pročitajte još PRVO MESTO ZA SRBIJU: Odbojkašice najbolje u Beleku

Prvi put posle kidanja prednjeg ukrštenog ligamenta kolena, na teren je kročila u kvalifikacijama za OI u Poljskoj.
IZ BELEKA U ANKARU POSLEDNjE provere pred EP naše devojke su imale na "Glorija kupu" u Beleku. Ostvarile su tri pobede i podigle pehar. Tamo su provele i tri dodatna dana i juče su otputovale za Ankaru. - Bilo nam je sjajno. Potrebne su nam utakmice, pa nam je turnir dobro došao kao provera pred veliko takmičenje. Uslovi su odlični, sa uživanjem smo trenirale.

- Deset meseci sam čekala i sanjala taj trenutak. Bila sam u isto vreme presrećna, uzbuđena, prezadovoljna, zahvalna i bila je prisutna mala doza treme. Ipak je duga pauza, pa ne može da bude svejedno. Ali sa osmehom je sve bilo lakše.

Da nije imala podršku najbližih, ne bi uspela da se vrati još jača.

- Mojoj porodici, mami Jelici, tati Boriši, sestri Katarini od mene najveće hvala. Bili su uz mene, dali mi vetar u leđa, verovali da će sve biti dobro i kada ja nisam. Sa njima sam lakše sve pregurala. Kada sam srećna, oni su tri puta više, tako da nisu skidali pogled sa TV tokom ovih utakmica u Vroclavu. Trenerima i saigračicama ogromna zahvalnost, što su bili tu u teškim trenucima.

Pred Bojanom je novi izazov, Evropsko prvenstvo na kome Srbija brani zlato osvojeno 2017. u Bakuu. U grupnoj fazi naše će igrati redom sa Finskom, Bugarskom, Francuskom, Grčkom i Turskom.

Pročitajte još Zoran Terzić: Pobede kujem uz ruske klasike

- Sigurno da sve ekipe žele da nas skinu sa trona. Verujem da Italija želi da ponovimo finalnu utakmicu sa SP. Tu su i Turska, Holandija, Rusija, Poljska. Dug je put do završnice, zato treba da idemo korak po korak. Neke rivale u grupi dobro poznajemo, neke ne, ali najbitnije je da nikog ne potcenimo - završila je Milenkovićeva.

MIRNO DO TOKIJA
PLASMAN na OI ostvaren iz prvog pokušaja, u utakmici sa ogromnom tenzijom, skinuo je pritisak sa leđa pred EP.

- Dobili smo meč protiv Poljske na mišiće i igrajući srcem, definitivno. Znali smo da će nam one biti najteži protivnik, imali su podršku publike, što je mnogo doprinelo njihovoj dobroj igri. Nije bilo jako, ali naš kvalitet, smirenost i sigurnost u ključnim trenucima odveli su nas u Tokio.