УЗ Тонија Кукоча је највећа играчка икона сплитске кошарке из времена када је она, по тренерским замислима Боже Маљковића, харала Европом. И данас, скоро три деценије после, привлачи огромну пажњу, где год да се појави. Клинци који су претходна два дана тапкпали лопту на теренима СЦ "Жарково" нису ни били рођени када је велика звезда хрватске и југословенске кошарке обасјавала европске и НБА дворане, али добро знају име - Дино Рађа.

- Гледам клинце - видим себе. Видим како узвраћају поглед, како ме слушају. Тешко је да процените некога само на тренингу, јер је тренинг једно, а утакмица друго. Али талената је на овим просторима увек било, има их и биће их - није Рађа крио задовољство што је активни учесник кампа "Кошарка без граница".

Прочитајте још: Стојаковић: Богдан иде и кроз зид

ДАЛАЈ-ЛАМА ЗА разлику кошарке, Хрватска је далеко успешнија у фудбалу. Како? - Ух, не знам. Ваљда се поклопи генерација. Шта знам. Да знам одговор, па био бих далај-лама - кроз смешак каже Рађа.

Границе су у кошарци одавно нестале. Нажалост са главне европске мапе нестала је и његова Југопластика, не због промена имена у Сплит, нестао је још један европски шампион из времена СФРЈ - Босна, а двоструки европски првак, Цибона, годинама једва хвата дах.

- Нема их. Све се врти око тих проклетих пара. Ко их има, тај узима све и не обраћа пажњу ни на шта. Сви клубови који немају приватног власника грцају.

Новца има за играче, далеко више него у Рађино време.

- Мислим да то лоше утиче на саме играче, којима глава није чиста. Ако почете да играте кошарку због новца, онда сте пропали као играч. Сигурно ћете зарадити, али ћете брзо потрошити, јер не цените то како сте дошли до тога. Новац је као прашина на ауто-путу. Ауто прође и подигне је. Не можете после да је сакупите.

У Диново време било је другачије. У то доба, пре ратних дешавања на простору бивше Југославије, сви су сањали да једног дана дође до меча можда највеће генерације у историји кошарке са Западног Балкана, како се често ословљава овај регион, и "тима снова". Ипак, та генерација никада заједно није досањала тај сан и увек ће остати отворено питање ко би победио.

Прочитајте још: Грег Поповић: У кошарци ужива цео свет

- Ко зна. Ону прву селекцију вероватно не бисмо победили, али остале - да.

По разлазу бивших република у државе, Хрватска је нанизала неколико медаља, а онда се у последње 23 године није примакла победничком постољу, иако нема мање талената него Србија, Словенија...

- Па, 20 година смо били таоци система који је био намештен сам за себе. Било је то лоше. Ни сада није лако, јер дуго треба да се поново изгради та кућа. Треба стварати тренере, јер су они ти који стварају играче. Неопходно је стрпљење, поштење и - рад.