ZA TRIDESETAK godina rada u Galeriji fresaka beogradskog Narodnog muzeja, akademski slikar, restaurator i kopista fresaka Časlav Colić oslikao i spasao od propadanja i zaborava preko 500 kvadrata fresaka. To je samo finalna brojka, dok je stvarna kvadratura mnogo veća. Jedan od retkih profesionalnih i školovanih kopista je, na skelama pod vlažnim kupolama, radio čak i u vreme bogosluženja. Bio je, priča za "Novosti", više u vazduhu nego na tlu.

Svoje penzionerske dane, poslednjih godina provodi u rodnoj Jalbotini kraj Pirota, gde se suprugom Svetlanom iz Prizrena uživa u pitomini zavičaja i sa ponekim prolaznikom i znatiželjnikom progovori o svojoj uspešnoj karijeri.

- Povukao sam se jer sam želeo da pružim šansu mladim, neafirmisanim umetnicima. Nažalost, interesovanje za ovaj rudarski posao među njima je slabo, pa sam jedno vreme razmišljao da otvorim neku školu freskoslikarstva pri nekom od ovdašnjih manastira - priča Colić, kojim još uvek slika.

Jednom slikar, uvek slikar. Koliko god ova maksima zvučala otrcano, ona je nesumnjivo tačna.

- Što više vremena prolazi, sve više sam u mislima na Kosmetu, gde sam najviše radio. Slikao sam u Gračanici, koja mi je najdraža, ali i u Pećkoj patrijaršiji, Dečanima, Prizrenu... Dole sam bio do 1999. godine i ne znam šta je posle svega ostalo, ali jedno sigurno znam: veliki svetski majstori nalazili su svoju inspiraciju u freskoslikarstvu po našim manastirima - kaže ovaj majstor.

Colić je gotovo siguran, da je, na primer, jedna Mona Liza čuvenog Leonarda da Vinčija nastala nakon što je poznati majstor video mileševskog "Belog anđela".

- Naše srednjovekovno slikarstvo, uglavnom nepoznatih majstora, preteča je renesanse na Zapadu i nastalo je gotovo dva veka ranije. Svet nas po tome poznaje, divi se delima nastalim od 11. do 13. veka, koja se izučavaju na svim svetski poznatim akademijama. Razgovarao sam sa mnogim istoričarima umetnosti iz zapadnoevropskih zemalja i otvoreno mi priznaju da su njihova vrhunska ostvarenja inspiraciju potražila i dobila u našem slikarstvu. Siguran sam da je Da Vinči boravio u Sopoćanima i Mileševi i da je pogled našeg najznačajnijeg i najlepšeg dela "Belog anđela" "skinuo" za zagonetni osmeh Mona Lize. Dovoljno je samo pažljivo pogledati jedno i drugo delo i uveriti se u to. Da Vinči je puno putovao i siguran sam da je bio na ovim prostorima i da je kopirao i figure sopoćanskih fresaka na svojim stubovima - zaključuje Colić.


PRIRODNO U PRIRODI

NESUMNjIVO jedan od najpoznatijih Jalbotičana i Piroćanaca, Colić sa suprugom živi u porodičnoj kući koja podseća na slikarski atelje. I dalje marljivo slika, uvek je spreman da posavetuje mlađe kolege i oda im neku slikarsku tajnu, a jednog velikog "Belog anđela" poklonio je i pirotskoj Opštoj bolnici. Dvorište njegove kuće krase domaće kokoške, nekoliko koza, ali i druge životinje do kojih mu je veoma stalo.