NEZAPOSLENI u kulskoj opštini, koji su primali novčanu nadoknadu od NSZ, masovno predaju dokumentaciju radi podnošenja tužbe zbog zakidanja na ovom primanju. Prijave podnose najviše radnici propalih fabrika, koji su posle gubitka posla dobijali novčanu nadoknadu, popularno zvanu “materijalno”, u trajanju od tri do 12 meseci, zavisno od godina staža, ili 24 meseca ako su u tom periodu sticali pravo na penziju.

Novčana nadoknada je isplaćivana u manjem iznosu od propisanih 80 odsto minimalne zarade, jer je NSZ pravila obračun na osnovu prosečnih časova rada, a ne stvarnog, promenljivog fonda radnih sati.

- Prihvatila sam dosad više od 500 prijava, a svaki predmet je poseban i prosleđuje se veštaku ekonomsko-finansijske struke, koji utvrđuje razliku između isplaćenih novčanih nadoknada i onih koje su korisnicima pripadale po zakonu - iznela je advokat Marija Joksović iz Kule.

Oštećeni korisnici prilažu potvrdu “Poštanske štedionice” o obračunatom iznosu i broju meseci tokom kojih su primali novčanu nadoknadu. Prema rečima Joksovićeve, zasad je neizvesno da li pravo na naplatu zakinutog dela novčane nadoknade imaju samo oni koji su je primali u poslednje tri godine ili i nezaposleni koji su pravo na “materijalno” ostvarivali ranije.

- Predmete onih koji su nadoknadu dobijali od tri do deset godina unazad, ostavljam po strani do odluke Vrhovnog kasacionog suda, kojem se NSZ obratila sa zahtevom da odredi da li je nadoknada pravilno ili pogrešno obračunavana - rekla je Joksovićeva.

Uz iznos za koji im je novčana nadoknada umanjena, korisnici imaju pravo da u parničnom postupku preko nadležnog suda zahtevaju i zakonsku kamatu. Radnici mnogih preduzeća koja su otišla u stečaj nisu uspeli da naplate zaostale zarade po izvršnim sudskim rešenjima, čiji se iznosi kreću i do milion dinara. Oni su zbog toga izrazili bojazan da će stečaj biti prepreka i da ostvare uskraćeni deo novčane nadoknade. Međutim, advokat Marija Joksović ističe da nema razloga za tu vrstu strahovanja, objašnjavajući da se tužbe ne podnose protiv preduzeća u kojima su radnici ostali bez posla, nego protiv NSZ.

PRITUŽBE NA ZASTAREVANjE

VELIKI broj radnika, čija su preduzeća ugašena, primali su novčanu nadoknadu preko biroa za zapošljavanje pre šest, sedam i osam godina. Oni smatraju da nije pošteno da im zbog vremena dužeg od tri godine bude onemogućeno da dobiju razliku nadoknade s kamatom.

- Zašto bi naše potraživanje od države zastarelo posle tri godine, kad država od nas naplaćuje svoj dug, sa sve sudskim izvršiteljima, bez obira na to otkad dugujemo - kaže radnik, čija je firma završila u stečaju 2010. godine.