U PLASTENICIMA Živojina Antića (42) iz Ćuprije stigao je paradajz crvene, žute, ljubičaste i braon boje, šarene se ljute papričice i sazreva plavi paradajz bele boje. Od domaće sorte paradajza uzgaja samo autohtonu sortu "džinovski jabučar" od koje nijedan plod nije lakši od kilograma, a najčešće su teški i do 1,6 kilograma. Pored njega, ovaj ambiciozan mladi poljoprivrednik uzgaja teži od toga za trećinu. A tu su i sorte paradajza iz Brazila, Venecuele, Francuske, Kanade, Rusije i Ukrajine, do kojih je došao razmenom semenskog materijala. Želja mu je, kaže, da pronađe najbolju i na bolesti najotporniju sortu koju će moći da proizvodi uz jabučar.

Pročitajte još: Leskovački paradajz na trpezama u Grčkoj, Crnoj Gori, Albaniji...

- Jedini sam u kraju uspeo da sačuvam sortu jabučar, staru više od tri decenije. U međuvremenu je došlo do hibridizacije, pa se pojavilo na stotine sorti, a proizvođači nisu posvetili dovoljnu pažnju i došlo je do ukrštanja, odnosno do meleženja. Zbog toga se izgubio sortni kvalitet, a promenjene su i veličina, struktura i procenat šećera - ocenjuje Antić.

On nije samo jedini u kraju sa ovom sortom paradajza, već je i jedini uzgajivač organskog paradajza koji uopšte ne koristi hemikalije ili veštačka đubriva. Koristi samo bakar. Na jesen izrilja zemlju pod plastenicima, potom stavi stajnjak, kreč, zeolit, a onda ostavi plastenik da se "odmara" tri-četiri meseca.

Pročitajte još: Ministar Nedimović: Paradajz u Srbiji ispravan; Odlično je što je IMT prodat

Nakon rasađivanja, biljke prihranjuje koprivom i slezom, potom samo koprivom, potom koprivu meša sa gavezom, pa stavlja samo gavez, a potom tušt i gavez, odnosno fermentisane biljne ostatke. Prihranu ubacuje preko folije, ili sistema "kap po kap". Sortiranjem semenskog materijala i vrste paradajza želi da proizvodi ne samo rodnu, krupnu i ukusnu sortu, već onu koja će da bude otporna na bolesti.

- Još uvek nemam sertifikat za organsku proizvodnju, pa paradajz prodajem na pijaci. Kupci prepoznaju kvalitet, pa ga prodajem 40 odsto skuplje od običnog paradajza. Ali ima i onih kupaca koji će pre da kupe pet kilograma "plastike" nego kvalitetan paradajz - zaključuje Antić.



POMOĆ DECE

ŽIVOJINOVA deca Dušan (18), Jovan (16) i Teodora (10) kažu da obožavaju da ocu pomažu u plastenicima i da ne jedu drugi paradajz, jer ima ukus plastike.


- Pomažemo najviše prilikom vezivanja i branja. Volimo da vidimo kako biljke rastu i koliko je očev paradajz veći od uobičajenih sorti - kaže Dušan, koji pohađa smer niskogradnja u Tehničkoj školi "Nikola Tesla" u Jagodini, u čijoj đačkoj knjižici postoje samo petice.