OD kuknjave, u bilo kom smislu, nema vajde. Ne pomaže ni kad vam fali nešto u kući, ni kad vam neko naudi, ni kad vas nešto boli... Snagom svog duha, uma i tela, čovek mora da se bori, bez jadikovanja, jer je tada šansa da pobedi mnogo veća - ovako zbori Stjepan Stanimirović (94), najstariji Lozničanin i Jadranin, učesnik Drugog svetskog rata, osnivač ribolovačkih i lovačkih društava u čitavom Podrinju, osvedočeni antifašista, učitelj generacija lozničkih ugostitelja, čovek koji se nikada ni sa kim nije posvađao.

Još vitalan i po koraku i po sluhu, vidu i bistrini uma, svakog dana je među mladima, sa sugrađanima, na pijaci, u prodavnici, Vukovom domu kulture, Biblioteci Vukovog zavičaja, restoranu "Taverna", koji drži njegov unuk.

U čitavom kraju Loznice prema Baščelucima, decenijama već, ovdašnji ljudi, kad neko nekog traži, objašnjavaju da je to "tu negde kod Stjepana".

Pročitajte još: Za budućnost antifašizma

- Ljubav me je nosila od mladih dana do starosti, jer to je najblagotvornije, sa tim osećanjem duha sve se lepo slaže - priča nam čika Stjepan.

Kad ga pitaju koliko ima godina, on u šali kaže: "Šest manje od moje partije." (KPJ, osnovane 1919. godine u Vukovaru.)

- U Komunističku partiju sam primljen još 1948, i ostao sam joj za sva vremena veran. Mnogi moji saborci iz rata, iz Partije, odavno nisu sa nama, ali su mi draga sećanja na njih, jer to je bila generacija koja je svim srcem, po najvišoj ceni, rekla odlučno "ne" i Hitleru i svakom onom ko je nasrtao na našu zemlju - kaže starina.

Mada nepopravljivi levičar, Stjepan Stanimirović slovi za čoveka s kojim može da se priča o sasvim suprotnim stavovima u vezi s periodom koji je obeležio i njegovu ranu mladost, i najveći deo zrelog doba. Pred argumentima je, često, saglasan.

- Imam sasvim suprotne poglede na ulogu KPJ, ali čika Stjepan je ličnost za poštovanje, jer nikad nije bio partijaš po zanimanju, već po emocijama, opredeljenju i žrtvovanju, i zato mi je drag, kao moj otac Stevan - svedočio nam je inženjer Blagoje Josipović sa Majevice, koji je bio čest sagovornik uglednog Lozničanina, koji je udario temelje ovdašnjeg ugostiteljstva, od Banje Koviljače, preko Banje Badanje, do Loznice i okoline.

SVESTRAN

UPOZNALI su ga lovci, ribolovci, sportisti, antifašisti, ljubitelji dobrog zalogaja i dobre kapljice, od Sežane do Đevđelije. Od prvog dana čita, kaže, "Večernje novosti". Ni danas mu za čitanje nisu potrebne naočare, a pamti sva imena ljudi i likove, za njega nema zastoja u memoriji.

- Godine nikad nisam brojao, već sam živeo, kako se to popularno kaže, punim plućima, kako živim i danas. Život je lep, ne samo zato što je jedan - poručuje čika Stjepan.