VRANjANKA Anita Ginić Stošić nije ni slutila da je profesija za koju se školovala može odvesti na Bliski istok, gde danas, u jednoj od najbogatijih zemalja sveta Kataru, radi kao učiteljica. Okolnosti koje su je dovele do toga da usavrši engleski jezik su te da u rodnom Vranju nikako nije mogla da nađe posao, iako joj je rad sa decom predstavljao uživanje. Sada ga primenjuje radeći u školi u Dohi.

Učiteljski fakultet joj, priznaje, nije bio prvi izbor, okušala se u drugim naukama, na kraju je ipak izabrala da uči decu, što je u stvari oduvek i priželjkivala. Zbog životnih okolnosti prekinula je studiranje, ali je nastavila i diplomirala 2014. godine.

- Odmah po diplomiranju sam završila stručnu praksu u jednoj gradskoj školi i nakon toga radila kao pedagoški asistent, radeći sa detetom obolelim od autizma. Ceo taj proces inkluzije je jako dobra stvar, dati šansu deci kojima je najpotrebnija. Radila sam kao asistent godinu dana i bilo mi je drago što mogu da pomognem detetu i celoj porodici, ali je posao bio jako težak u emotivnom smislu, a za to smo smo primali minimalnu zaradu - priseća se Anita.

Pročitajte još: Učiteljica za filmove i pehare

ZBOG popunjenosti radnih mesta nije videla šansu da bi u Vranju uskoro mogla da dobije posao u struci, a sa druge strane, nije želela da odustane od životnog sna, makar ga sanjala na drugom kraju sveta.

- Sama ideja o odlasku mojim roditeljima i mom suprugu koji je lekar i koji već osam godina čeka na stalni posao, delovala je pomalo smešno i prihvatili su je sa dozom ironije, ali ništa nije moglo da me pokoleba, sela sam za računar i krenula u potragu. Nisam ni bila svesna koliko mogućnosti i prilika ima samo ako nešto želiš da uradiš - kaže Anita.

Nakon tri meseca upornog slanja biografija, popunjavanja elektronskih obrazaca i upitnika, skajp intervjua i razgovora, stiglo je nekoliko ponuda, među kojima je bila najprimamljivija iz Katara.

Vranjanka sa učenicima


- To je i bila moja želja, da odem na Bliski istok. Ne znam šta me je toliko privuklo, ali ceo ovaj svet mi je izgledao mistično i zavodljivo. S druge strane, ovde su plate veće nego u drugim zemljama sveta. Moja porodica i prijatelji su sa nevericom i dozom panike prihvatili ovu vest. Meni je sve izgledalo pomalo nestvarno, ali sam bila rešena i spremna za početak mog "putovanja" - kaže Anita.

PRIZNAJE da nije bilo jednostavno otići, naročito što su joj suprug, porodica i prijatelji ostali u Srbiji, ali sa druge strane, topli i profesionalni prijem je potvrda da je donela pravu odluku.

- Ljudi iz škole su me dočekali na aerodromu i otpratili do stana obezbeđenog od strane kompanije. Osim smeštaja, firme i kompanije ovde obezbeđuju i prevoz do posla, zdravstveno osiguranje, kao i prevoz dva puta nedeljno ka određenim destinacijama u Kataru. Sve izgleda drugačije u odnosu na Vranje. Nije mi trebalo mnogo da se naviknem na sav taj sjaj i lakoću življenja ovdašnjeg stanovništva - iznosi svoje impresije ova mlada Vranjanka.

Crtež kojim joj se učenici zahvaljuju


Lako se, kaže, uklopila u radnu sredinu u kojoj je mnogo ljudi sa različitih krajeva sveta. Dodaje da je stekla dobre prijatelje među kolegama, ali i da joj nedostaju prijatelji iz Srbije.

RADNI DAN POČINjE U 6.30 ANITIN radni dan počinje dolaskom na posao u 6.30. Ujutru su pre časova aktuelni "brifinzi" na kojima se raspravlja o bitnim dnevnim ili nedeljnim stvarima. Deca dolaze na nastavu između 7 i 7.30. Časovi traju po 45 minuta bez ikakvog prekida, a jedini odmor je polučasovni i to od 9.45 do 10.15 kada se nastava nastavlja sve do 13.15 kada deca odlaze kući. Učitelji i nastavnici nastavljaju sa poslom do 15.30. - Pošto je Katar islamska država, radna nedelja počinje u nedelju, a završava se u četvrtak, za šta mi je trebalo vreme da se naviknem - pojašnjava učiteljica iz Vranja.

- Za razliku od naših škola, sve je dosta uređeno i opremljeno raznim tehničkim i tehnološkim materijalima. Ja sam trenutno na poziciji učitelja drugog razreda i imam svoje odeljenje. Učitelji su, inače, razmešteni po razredima i svake godine se smenjuje generacija. Ne pratimo generaciju četiri godine kao kod nas. Ovde se radi po Kembridžovom sistemu školovanja koji je usvojen od strane Ministarstva obrazovanja u Kataru. Deca imaju manji broj predmeta, ali dosta duže borave u školi. Osnovno obrazovanje je do treće razreda, nakon čega dolazi takozvano sekundarno obrazovanje - pojašnjava Anita, napominjući da je u njihovim školama glavno i osnovno pravilo rad, red i disciplina.

USKORO joj ističe dvogodišnji ugovor u ovom emiratu smeštenom na poluostrvu na zapadnoj strani Persijskog zaliva, i u nedoumici je šta sada. Polaskana je što joj je ponuđen novi ugovor, što joj je neka vrsta dokaza da se obrazovanje, rad i posvećenost cene, pa makar i u Dohi.

Još nije donela odluku šta će dalje, jer srce i razum se ne slažu baš uvek. Izgleda da će joj se, sticajem okolnosti, pridružiti "jača" polovina, pa će joj biti lakše da odluči i nastavi ovo profesionalno putovanje na Bliskom istoku.