ŽIVOJIN Antić (43) iz Ćuprije, koji je poznat po proizvodnji džinovskog jabučara, autohtone sorte paradajza, kod koje svaki plod dostiže težinu od 1,3 do 1,6 kilograma, i ljutih papričica sa 2,5 miliona skovila, ove godine kupce je obradovao novim proizvodima. Proizveo je 128 novih sorti paradajza i po 20 sorti plavog patlidžana i blagih i ljutih paprika. Sada ima 252 vrste ljutih papričica, 150 sorti paradajza i 23 vrste plavog patlidžana. Celokupnu ovogodišnju proizvodnju prodao je unapred.

Pročitajte još: Jankovići od meda prave i eurokrem

- Seme paradajza dobijam iz raznih krajeva sveta, poput Kanade, Amerike, Portugalije, Španije, Brazila, Kariba. I dobro ga platim. Međutim, najbolje sorte dobijam ukrštanjem domaćih, autohtonih sorti, koje su navikle na naše klimatske uslove. Tako dobijam poboljšane verzije starih sorti i pojačan genetski kod. Tako sam, na primer, ukrstio džinovski paradajz sa volovskim srcem i dobio moravac - kaže Antić i dodaje da je ove godine ukrštanjem proizveo i volovsko srce krompirov list i volovsko srce krupno.

Ovaj zaljubljenik u plasteničku proizvodnju paradajza i paprike kaže da nije jednostavno ukrstiti paradajz. Obično od pet sorti jedna uspe, a za svaku novu sortu su mu potrebne četiri godine. Zato je do sada uspeo da ukrsti pet sorti.

Pročitajte još: BOSTANDžIJE ZADOVOLjNE: Rodilo manje, ali je kvalitet odličan

- Papriku je lakše ukrstiti, pa imam 20 novih sorti. Kupio sam i autohtono seme plavog patlidžana iz raznih zemalja, koje nema niko u okruženju i koji su ukusniji od klasičnog plavog patlidžana. Najtraženiji je duguljast i blago savijeni plavi patlidžan koji je odličan za grilovanje - dodaje naš sagovornik.

Ćerka Teodora kraj plodova

Povrće koje proizvodi uopšte ne tretira hemikalijama, niti veštačkim đubrivom. Za njihovu prihranu koristi beli slez, koprivu, gavez i tušt. Veoma je bitna, ocenjuje on, jesenja priprema zemljišta, kao i plodored.

PLODORED

ŠTO se tiče plodoreda, Antić kaže da je baštu s povrćem najbolje "preklapati" ratarskim kulturama. On savetuje da se na njivi na kojoj su sađeni paradajz, paprika, patlidžan ili krastavac, najveći potrošači kalijuma, poseju kukuruz ili pšenica, koji iz zemljišta troše ali i u njemu akumuliraju azot. Na taj način se zemlja "odmara" i bolje plodonosi.