UZ realna očekivanja da će ovogodišnji rod suncokreta i kukuruza nadmašiti prethodne godine, poljoprivrednici sumiraju rezultate žetve pšenice koja je na poljima Srednjeg Banata zasejana na 55.000 hektara i dala je prosečan rod od 5,3 tone po hektaru. Ratari ocenjuju da ovaj prinos i nije toliko loš, koliko su strahovali, s obzirom na velike suše prošle jeseni i kasno bokorenje tek u januaru.

Zorica Rajačić, iz Poljoprivredno-stručne službe Zrenjanin, kaže za "Novosti" da su uz suše tokom jesenjih meseci, obilne pljuskovite padavine i olujni vetrovi, tokom aprila, maja i juna, kao i grad koji je u nekoliko navrata potukao useve, značajno uticali na ukupan ovogodišnji rod hlebnog zrna.

PROČITAJTE JOŠ - Iz bostana i do dve tone ploda

- U periodu vegetacije, tokom aprila, pljuskovi i oluje naneli su štetu biljkama, u maju i junu bilo je duplo više padavina od višegodišnjeg proseka, a po kvadratnom metru palo je od 360 do 380 više kiše, i to u periodu cvetanja i sazrevanja - ističe inženjer ratarstva Zorica Rajačić, uz napomenu da je u odnosu na prethodne tri-četiri godine, ukupan rod pšenice na području Srednjeg Banata niži od 10 do 20 odsto.

Maj je bio izuzetno kišovit, zabeležen je čak 21 takav dan, što se odavno ne pamti na ovim prostorima, uočavaju paori iz Srednjeg Banata, uz podatak da je pšenica, zbog suše tokom jeseni prošle godine, na najvećem delu površina ponikla tek u januaru, a onda je usledila i nešto kasnija prihrana useva. U poređenju sa prošlom godinom, broj zrna u klasu je manji od pet do 10 procenata.

Snežana Parađenović iz Prognozno-izveštajne službe Zrenjanin, ističe činjenicu da je ustanovljena visoka pojava insekata, prvenstveno cikada, što prethodnih godina nije bio slučaj i mada je setva obavljena u optimalnom roku, očigledno da zbog sušnog prošlog leta, nije bilo dovoljno vlage u zemljištu, pa je to uslovilo pojavu velikog broja insekata, naročito cikada, koje su prenele virus patuljavosti pšenice, a dobar deo površina je i presejan zbog pojave ovog virusa.


ISPOD LANjSKOG PROSEKA

VLADIMIR Rajić, poljoprivrednik iz Banatskog Karađorđeva, pšenicu je zasejao na 100 jutara i požnjeo u proseku od 3,7 tona po jutru.

- Lane sam imao oko 4,7 tona po hektaru, ali s obzirom na zaista čudne vremenske prilike u periodu kada je žitu najviše trebalo, moram da budem zadovoljan. Izvukao sam pouku za narednu setvu i nadam se da će uz pametnu primenu agrotehnike iduće leto biti berićetnije - kaže Rajić.