POVEZIVANjE Srbije sa Evroazijskom unijom veoma je važno i zbog našeg što uspešnijeg povezivanja s Kinom koja je „Inicijativom jedan pojas – jedan put" iskazala otvorene pretenzije prema prostoru „od Baltika do Jadrana". Sigurno je da je integracija u taj koncept neuporedivo lakša ukoliko se prethodno vežemo za ovaj evroazijski prostor koji nam ponovo otvara ogromne prednosti.

Ovo je poručio Milorad Vukašinović,novinar i publicista,na tribini „Izazov Evroazijske unije"održanoj večeras u Klubu Tribina mladih Kulturnog centra Novog Sada.

Vukašinović je ukazao i na to da se taj proces dešava u trenutku kada je vidljiva kriza zapadnocentrične slike sveta i kada i najviši politički autoriteti na zapadu, poput predsednika Makrona, govore o novom svetu koji će označiti kraj zapadne hegemonije.

To je ujedno i momenat u kojem možemo da očekujemo jedan vid naše nacionalne emancipacije kakvog nije bilo u proteklim decenijama – rekao je on.

Dodao je da temu „Izazov Evroazijske unije" smatra istorijskom, jer smo svedoci promene geopolitičkog svetskog obrasca u kojem i mi, kao mala zemlja, na neki način učestvujemo.

-Ne mislim samo na ovo što se desilo u Moskvi kada smo potpisali nekoliko trgovinskih sporazuma. Za mene je fantastična stvar nedavna vojna vežba i dolazak ruske vojske na naše prostore što je događaj bez presedana. Mislim, ili se makar nadam, da posle ovakvog našeg zaokreta prema Istoku ništa više neće biti isto – rekao je autor.

Govoreći o karakteristikama evroazijske ideje u Rusiji, Vukašinović je naveo da neki autori smatraju kako je evroazijstvo u Rusiji vazda bilo posledica određene idejne konfuzije koja se dešava ne samo malim nego i velikim nacijama u nekim prelomnim događajima i potresima u ruskoj društvenoj svesti. U središtu tih događaja bili su odnosi Rusije i Zapada.

Evroazijska ideja prvi put se pojavljuje u krugu ruskih slovenofila u drugoj polovini 19. veka. Povod je bio izgubljeni Krimski rat (1853 /56) kada se među ruskim slovenofilima pojavljuje razočaranost u Zapad koji je tada stao na stranu Turske.

Početkom 20. veka u Rusiji su se dešavale tektonske promene od rusko – japanskog rata i revolucije 1905. godine, Prvog svetskog rata i dve revolucije zaključno sa oktobrom 1917. godine. Opet se dogodio veliki potres u ruskoj svesti usled čega se pojavljuje ideja tzv. klasičnog evroazijstva koju zastupa grupa intelektualaca – knez Trubeckoj, geopolitičar Petar Nikolajevič Savicki i drugi.

Posle Drugog svetskog rata stvorena je vrlo komplikovana teritorijalna situacija u Evropi koju nazivamo „Hladnim ratom" što je strateški položaj SSSR-a i samu ideju evroazijstva činilo komplikovanom.

PUTINOVA INICIJATIVA

POSLEDNjIH godina, prema priznanjima vodećih zapadnih geopolitičara, klatno globalizacije sve više se pomera ka Istoku, gde se pojavljuje novi težišni centar globalne ekonomije koji predvode Kina, Indija i Japan. Podsetimo, inicijativu za formiranje Evroazijske unije izneo je u oktobru 2011. godine predsednik Rusije Vladimir Putin.