VRH Rtnja, omiljene planine srpskih planinara, ali i ljubitelja lekovitog bilja i misterija. 14. januara osvojilo je čak 650 planinara, uprkos strahovitoj hladnoći i vetru. Bio je to 33. po redu "Božićni uspon na Rtanj", koji je od lokalne akcije zaječarskih planinara iz kluba "Dragan Radosavljević" prerastao u međunarodnu sportsko-turističku manifestaciju.

- Zaječarski planinari dogovorili su se pre 33 godine da se posle Božića popnu na vrh Rtnja, i tako je sve počelo. Prvih godina peli su se samo Zaječarci, a zatim su im se priključivali prijatelji iz kruševačkog kluba "Jastrebac", niškog "Železničara", beogradskog "Kopaonika". U vreme komunizma, uspon se zvanično zvao "Zimski", iako su ga učesnici nazivali "Božićni uspon". Službeno je to ime poneo tek devedesetih - kaže Miroslav Žikić Žika, predsednik OPSD "Dragan Radosavljević", kluba koji je utemeljivač i organizator akcije.

Čak ni u najtežim godinama pod sankcijama i najlošijim vremenskim uslovima tradicija "Božićnog uspona" nije se prekinula.

- Manifestacija je naročito posle 2000. stekla ogromnu popularnost. Prosečno je dolazilo od 1.000 do 1.300 učesnika iz Srbije i inostranstva, a "Božićni uspon na Rtanj" postao je obeležje početka planinarske sezone na Balkanu. Zvanično je predloženo da "Uspon na Rtanj" postane akcija Balkanske planinarske federacije. Redovni učesnici akcije su planinari iz Republike Srpske, Crne Gore, Makedonije, Slovenije, a najviše gostiju uvek dođe iz Bugarske, njih 200-300. Dolaze nam i Ukrajinci i Mađari, a jednom prilikom imali smo čak i Kineza - kaže Žikić.

Pored neposrednih učesnika "Božićnog uspona" koji su se peli na vrh Šiljak, u gotovo pusto rudarsko naselje Rtanj i u Zaječar slivalo se tokom manifestacije i mnoštvo drugih gostiju koji su dolazili da uživaju u šetnji i manje napornoj zabavi.

- Iako je i ranije dolazio veliki broj ljudi, sve je bilo mnogo lakše organizovati, jer je u Rtnju radilo dečje odmaralište, gde je moglo da se smesti 300 ljudi. Prvih nekoliko godina posle privatizacije, takođe je bilo zadovoljstvo organizovati ovu manifestaciju, koja nije bila samo uspon, već događaj koji je trajao tri dana. Počinjao je okupljanjem i druženjem uz muziku u petak, nastavljao se usponom u subotu, a nedelja je bila rezervisana za obilazak zlotskih pećina, carske palate Romulijane, Zaječarskog muzeja i samog grada. Sada je to nemoguće, jer je odmaralište zbog sporne privatizacije zatvoreno, restoran ne radi, a Rtanj čak nema ni prodavnicu - kaže Žikić.

Organizatori "Uspona" kažu da su promene zakona o sportu i lokalnoj samoupravi gradu Zaječaru onemogućile da finansira ovu manifestaciju, jer se ona odvija na teritoriji opštine Boljevac.

- Ova opština se "Božićnim usponom" predstavlja na sajmovima turizma, ali ga finansijski ne pomaže. Podneli smo i inicijativu za obnovu kapele Svetog Đorđa koju su vandali uništili devedesetih i dobili blagoslov vladike timočkog, ali lokalna samoprava se ne oglašava. Tako sve ostaje na našem klubu i donatorima, a cela manifestacija mnogo košta. Ove godine smo uspeli da je organizujemo, a za sledeću ćemo videti. Bila bi šteta i sramota da se tradicija prekine, da nestane manifestacija na Rtnju, planini na kojoj je održana prva srpska organizovana planinarska akcija, kad je 1901. na vrh izašao Jovan Cvijić sa svojim studentima - zaključuje Žikić.


OD ŠEST DO 99 GODINA

NAJMLAĐI planinar koji se samostalno ispeo na vrh Rtnja je šestogodišnji Andrej Damnjanović iz beogradskog "Radničkog" koji je 2011. osvojio Šiljak.

- Najstariji učesnik je, tradicionalno, čika Dragan Stamatović Beli, iz Kruševca, rođen 1925, koji se svake godine popne na vrh Rtnja. Imali smo i jednog učesnika od 99 godina koji je izašao do sedla na 1.200 metara, što je samo po sebi pravi podvig - kaže Miroslav Žikić.