PRELEPA jesenja mešavina boja drveća i vode, legendarna istorijska mesta, ljubazni domaćini i prizori od kojih zastaje dah... Sve ovo su razlozi zbog kojih je Drina, od Loznice do Bajine Bašte, jedno od najlepših mesta koje treba posetiti u jesen.

Najvažniji istorijski događaji u Prvom svetskom ratu odigrali su se upravo u jesen kraj Drine, pa je sada pravo vreme da se kolima krene putevima srpskih ratnika. Prva bitka, prva pobeda i prvi spomenik na putu od Beograda do Loznice je Tekeriš. Drugi je kosturnica na Gučevu, koja je samo 16 kilometara udaljena od Loznice i na kojoj piše arhitrav sa Njegoševim stihovima: “Blago onom ko dovijeka živi imao se rašta i roditi”. Kod spomenika je uređen vidikovac sa kojeg se pruža prelep pogled na Podrinje, Semberiju, Majevicu, ali i kraljevsku Banju Koviljaču.


PROČITAJTE JOŠ:
Vazdušna oaza za čula

U banji, koja je izgrađena još 1858. godine, može da se prenoći, ali će porodicama sa decom biti zanimljivije etno-selo “Sunčana reka”, udaljeno tri kilometra. U kućicama u naselju “Robert de Niro” se spava uz huk Drine, a kada je sunčan dan pije kafa na Šotrinoj plaži. Ovde se nalaze i ergela konja, igralište, restoran...

Od Loznice do Bajine Bašte put je dugačak 70 kilometara, a obavezna “stanica” je već posle 15 kilometara - Mali Zvornik u kojem se nalazi lavirint odaja Podzemnog grada Karađorđevića, crkva Mali Ostrog isklesana u steni i pešački Gvozdeni most koji vodi do Republike Srpske. Posle 34 kilometra stiže se do Sokograda do kojeg se skreće u selu Ušće. Sokograd je izgrađen 1520. godine, a dvorište manastira Sveti Nikola je prelepo uređeno. Zanimljiv je, međutim, zlatni krst podignut 24. marta 2000. godine. Pozlaćeni krst težak dve tone prenet je helikopterom, a poklonio ga je hanoverski biskup kao simbolično izvinjenje za bombardovanje.

Posle sedam kilometara stiže se u Ljuboviju, koja je nezvanična prestonica adrenalinskog turizma, jer u Azbukovicu dolaze ljubitelji netaknute prirode, raftinga, lova, ribolova, planinarenja, biciklizma, paraglajdinga i pešačenja. Redovno se organizuju rafting regate i splavarenja, a turisti posećuju i memorijal Mačkov kamen, treći spomenik iz Prvog svetskog rata na ovom putovanju.

Etno-selo “Vrhpolje” je na osmom kilometru od Ljubovije i ovde domaćom kuhinjom “mame” goste da uđu u vajate, ušuškaju se u tkanice i uživaju u mirisu suvih šljiva. U “Hajdukovoj kući” može da se sedne za sofru i ruča, pa hrabri krenu u kanjon Trešnjice, a svi ostali do Kućice na Drini u Bajinoj Bašti.

Kućicu na steni su 1968. godine podigla trojica drugara prekoputa kafane “Dve lipe” (u kojoj može i da se prenoći), a gde služe najbolju pitu sa višnjama. Do kućice se u jesen može stići samo kajakom.

Bajina Bašta je miran gradić u kojem se pije, kažu domaćini, najbolja rakija - BB “Klekovača”. U ovoj destileriji sa bakarnim kazanima može da se degustira rakija, probaju jela spremljena sa ovim pićem i prenoći!

Na putu ka Perućcu se nalazi najkraća reka Evrope - Vrelo, koju nazivaju i Godina, jer je dugačka 365 metara. Izuzetno je bistra, temperatura je 10 stepeni, u njoj ima pastrmke, ima malu hidrocentralu i preko vodopada se uliva u Drinu. Kraj vodopada se nalazi i restoran “Vrelo”


PROČITAJTE JOŠ:
Veličanstveni slapovi - ponos Grka

Iz Perućca polazi brod “Grizli 2” koji vozi na izlet do Višegrada, povratna karta je 2.200 dinara, a dobija se fantastična plovidba kanjonom Drine i razgledanje Andrićgrada sa vodičem.


KAFA I ŠEĆER U KOCKI

LjUDI u ovom kraju su izuzetljno ljubazni i druželjubivi, pa na put treba poneti sto grama kafe i šećer u kocki.

Naime, svi su raspoloženi da putnike namernike pozovu na kafu, kupinovo vino i kolače, a običaj je u ovom kraju da se u gste nosi kafa i šećer u kocki. Stranim turistima je ovakav nenadani predah najveći utisak koji ponesu iz Srbije.